Војна психологија

Војна психологија примењује психолошке теорије и резултате емпиријских истраживања у сврху разумевања понашања људи и утицаја на припаднике војске и на снаге које представљају потенцијалну претњу безбедности друштвене заједнице. Војна психологија користи сазнања различитих психолошких дисциплина у служби војске, да би припадницима војске омогућила оптимално извршавање задатака, боље подношење ратних стресова и ефикасну употребу психолошких операција против непријатеља.

Војни психолози користе принципе и сазнања здравствене, школске, социјалне, радне и организационе психологије. Баве се заштитом менталног здравља и избором појединаца, високо отпорних на стрес, за војничке дужности. Клинички психолози се баве психодијагностиком, третманом или рехабилитацијом појединаца који испољавају менталне сметње и поремећаје, стресне реакције или проблеме повезане са злоупотребом супстанци (алкохола или наркотика).

Модерна клиничка психологија много дугује искуствима војних психолога из II светског рата. Војници у рату суочавају се са тешким стресорима, јединственим у односу на уобичајене животне ситуације. Војни психолози користе методе саветовања за третман стреса, борбеног замора, психолошке трауме и психолошке помоћи породицама бораца. Војни психолози су специјално обучени за помоћ људима у трауматским ситуацијама.

У савременим армијама многа истраживања баве се проучавањем менталног здравља у високо стресном војном окружењу. Непрепознат и нелечен посттрауматски стресни поремећај може да има бројне и тешке компликације, не само за погођеног појединца него и за његово окружење.

Војни психолози проучавају динамику односа у колективу и обучавају људство за поступање у кризи, посебно у високо ризичним операцијама. И сами војни психолози се у пракси суочавају са изазовима, раде на минимизирању претњи, укључујући насиље и несрећне случајеве.

Војни психолози процењују способности и потенцијале људи за напредовање у каријери. У сврху максимизације људских ресурса процењују и препоручују појединце за дужности које су оптималне за њих, групу и организацију. Војни психолози су искусни и тренирани да буду консултанти за процену борбене спремности људства, менталног стања и отпорности појединаца, и за саветовање команди у доношењу одлука о употреби људства у борбеним дејствима. Једном речју, они су специјалисти за људско понашање у контексту војних операција.

Оперативна и тактичка психологија су релативно нове дисциплине војне психологије, које служе за подршку командовању и одлучивању о борбеним операцијама. Њихов фокус је на безбедности и профилисању људства и на онеспособљавању противника и умањивању његове борбене моћи.

Војни психолози такође имају значајно место у противтерористичким и психолошким операцијама. Супротно раширеном стереотипу да су терористи ментално поремећене особе, анализе показују да се ради о пажљиво одабраним и обученим особама, које чврсто верују у ригидну идеологију на којој заснивају стратегију и тактику терористичког деловања. Тероризам, као идеологија и пракса, користи социјалне и психолошке принципе и знања о понашању, контроли емоција и групној динамици, у политичке сврхе. То је облик психолошког рата. Војни психолози пролазе специјалну обуку како би се супротставили покушајима терориста да претњу насиљем користе за контролу понашања људи и политичких процеса.