Управљање стресом

 

За неке од нас, живот и посао могу бити стресни. И то је тешко избећи. Када сте под стресом, постоје људи који ће вам рећи да се насмејете и превазиђете то. Међутим, стрес уопште није тривијална ствар - може да доведе до ситних здравствених проблема, као што су главобоља и умор, али и до далеко озбиљнијих, високог притиска, инфаркта или можданог удара. Са становишта сваког послодавца, стрес кошта милионе кроз губитке на продуктивности сваке године.



Због тога је изузетно важно знати како се изборити са стресом.

Већина тренинга који за тему имају управљање стресом, бави се различитим техникама релаксације, вежбама опуштања и тренутног растерећења напетости. Од свих тема из области управљања људским ресурсима, код ове учесници тренинга највише очекују готове „рецепте“ типа „урадите то и то“ ради превазилажења стреса. Ефикаснији и продуктивнији приступ јесте, међутим, размишљање о дугорочном приступу управљања стресом у свом животу и раду.  

За почетак тог размишљања, подсетимо се шта је уопште стрес?


Однос између особе и околине који особа процењује као врло захтеван или као однос који превазилази њене могућности и угрожава њену добробит, дефиниција је једног од највећих истраживача стреса Ричарда Лазаруса.
Ово можемо поједноставити, тако што ћемо рећи да је ’’стрес оно што осећамо када нам се чини да немамо контролу’’. 
Процена да ли је одређени однос особа-околина стресан зависи од њене субјективне процене, ту управо лежи и објашњење зашто оно што је стресно за једну особу другој није, и обрнуто. И ниво стреса који свака особа доживљава се разликује. Реакције људи на ситуације које сматрају стресним такође варирају. Неки људи имају предиспозицију да негативно реагују на стресне ситуације, док неки други скоро уопште не пате од тога. Фактори као што су личност, друштвена подршка, физичко и ментално стање такође утичу на количину стреса коју људи преживљавају.

Кључно питање је како се (из)борити са стресом?

Постоје три врсте стратегија:

Ø  Стратегије оријентисане на прихватање - оне вас тренутно ослобађају симптома стреса, када нисте у могућности да одмах повратите контролу;
Ø  Стратегије оријентисане на акцију - овим стратегијама предузимате акције које ће временом помоћи да стекнете бољу контролу над својим животом. У ствари, предузимањем ових акција браните се од негативних ефеката стреса у будућности;
Ø  Емотивно-оријентисане стратегије - ове психолошке стратегије вам помажу да пресретнете деструктивно негативно размишљање и омогућују вам да позитивно размишљате о ситуацији коју доживљавате. 


 
Стратегије оријентисане на прихватање


Приступи оријентисани на прихватање препознају и прихватају стрес као саставни део живота. Помажу нам да стрес прихватимо „сада и овде. Често се дешава да, када смо део стресне ситуације, треба само да се опустимо и направимо паузу како бисмо повратили фокус и концентрацију. Ово је једноставније рећи него учинити, тако да нам се нуде различите технике релаксације које можемо да искористимо да бисмо успели у овоме.

Популарни приступи су:

ü  Машта – повлачење на место без стреса у свом уму;

ü  Молитва;

ü  Ауто-хипноза – испуњавање ума позитивним изјавама и афирмацијама које граде самопоуздање и оснажују нашу способност да управљамо стресом;

ü  Физичко опуштање – коришћење дубоког дисања и вежбе релаксације мишића;

ü  Медитација – свесно опуштање тела и фокусирање мисли на одређену мисао на дужи период.

 

Ево једног примера како би могле да изгледају вежбе релаксације (опуштања).


Вежбa релаксације

 

1. Пронађите мирно место на које ћете се сместити.

2. Затворите очи и полако дишите да се смирите. Уместо дисања током ког Вам се померају ребра, дишите тако да Вам се доњи стомак шири. Удахните полако, дубоко кроз нос и фокусирајте се на то како се осећате док Вам се доњи стомак пуни ваздухом.

3. Наставите дубоко да дишете и замислите себе на најмирнијем могућем месту. Искористите сва своја чула да ’уроните’ у то искуство и укључите што је могуће више детаља у слику.

4. Опуштајте се, колико год Вам прија или колико Вам радни распоред дозвољава.

5. Када сте спремни, пустите ум да се врати у тренутну ситуацију и вратите се на посао. 


Стратегије оријентисане на акцију


Овим стратегијама
предузимате акције које смањују или елиминишу стресоре у вашем животу. Предузимањем акције успостављате контролу над стресно-индукованим

ситуацијама и развијате обрасце понашања који воде до мање стресног живота. Једна од најважнијих стратегија је управљање оптерећењем на послу.

У борби са свакодневним стресом највећи савезник је добро управљање временом. Оно подразумева „способност одређивања радних приоритета, ефикасног рада и прикладног делегирања“ (Griffin). У превенцији стреса и повећању личне ефикасности управљање временом је најважније.

Ефективно управљање распоређивањем посла је прва линија одбране против стреса изазваног притисцима, кратким роковима, нагомиланим обавезама.

Шта је важно за ефикасно управљање временом?

  1. Ефективно планирање – распоређивање обавеза, задатака и активности смањиће оптерећеност; план увек можемо да променимо, али само ако га имамо; у план дневног рада увек треба одвојити и време за „непланиране послове“ ако такве имамо често у свом распореду; у планирању се водимо циљевима – онда знамо зашто нешто радимо;
  2. Одређивање приоротета – важно и за животне и за приоритете на послу, они осликавају наше циљеве;
  3. Раздвајање битних од небитних послова – често се дешава да стално радимо хитне послове, оне који се могу решити бољим планирањем и организацијом рада, уместо да се бавимо за наш посао важним, битним задацима; овакво понашање често доноси  осећај преоптерећености, с обзиром да не завршавамо важне задатке и не видимо сврху онога што радимо;
  4. Лаки-тешки послови - Тешке послове не остављати за крај – ако увек радимо ствари које су лаке пре тешких, време ће нам „појести рутински послови, остављајући мало простора за важне ствари и решавање проблема;
  5. Делегирање послова – веома ефективан алат за смањење преоптерећености послом.

               



Емотивно-
оријентисан
е стратегије

 
Иако многи нису склони да верују у то, начин на који размишљамо о стварима може имати огроман утицај на то како доживљавамо стрес. Ојачавањем свог емотивног одговора на стресну ситуацију градимо отпорност и постајемо мање рањиви на стрес који се појављује у нашој дневној рутини. Једна од најмоћнијих стратегија мењања емотивне реакције на стрес је мењање саме перцепције стресног догађаја. Када можете да видите позитивне аспекте стресне ситуације и избаците негативне емоције из једначине стреса, често је ситуација далеко блажа него што се у старту мисли.

Анализом мисли, рационалним и позитивним размишљањем можемо променити свој приступ стресу. Сви понекад подлегнемо стресу због онога што говоримо самима себи. Можда мислимо да смо неспособни зато што смо направили грешку у извештају, па од мале грешке видимо огромну или мислимо да неко има нешто против нас зато што је одреаговао како иначе не ради, а имао је само лош дан.

Када схватимо да је наша перцепција крива за то што преживљавамо стрес, можемо преузети контролу над размишљањем и претворити негативне мисли у позитивне.

Неке честе грешке у размишљању, којима смо толико склони да постају наш уобичајени образац понашања, наведене су у овој табели, веома корисној за освешћивање истих и промену у неке друге, позитивне, афирмативне мисли, које ће оснажити наше капацитете за суочавање са свакодневним стресом.



Примери грешака у мишљењу и њиховог исправљања

 

1. Присетите се неке типичне стресне ситуације из вашег живота. Да ли правите неке од горе описаних грешака у мишљењу?

Рецимо да сте освестили да често помислите „Ја сам неспособан/а, нема шансе да успем“.

 2. Запитајте се да ли постоје необориви докази који поткрепљују ово ваше уверење, да ли постоји неки доказ који не иде у прилог вашем уверењу.

Необорив доказ био би чињеница да сте апсолутно неспособни у свему што радите, што сигурно није тачно. Са друге стране покушајте да се сетите неких ствари у којима сте добри, што ће такође побити ону апсолутистичку тврдњу на почетку да сте неспособни и да немате шансе за успех.

 3. Запитајте се „како још могу да гледам на ову ситуацију?“.

Можете себи да кажете “Нико није савршен нити апсолутно способан за све у животу. Људски је доживети неуспех. Даћу све од себе да успем, али као се то не деси, покушаћу да научим нешто из тога.“

4. На крају се запитајте „Шта могу да учиним по том питању?“

Размислите шта конкретно можете да учините како бисте умањили тај осећај некомпетентности. Логичан одговор био би да развијате постојеће и научите неке нове вештине, које ће вам помоћи у свакодневним изазовима са којима се сусрећете (нпр. страни језик, курс рачунара, вештине комуникације и решавања конфликата и сл.).