Психолошка подршка за припаднике Министарства одбране и Војске Србије
Психолошка прва помоћ и самопомоћ у ситуацији епидемије корона вируса (COVID - 19)
Специфичности кризе изазване епидемијом корона вируса
Епидемија корона вируса (COVID - 19) која је захватила готово читав свет (пандемија), предстaвља специфичну врсту кризе, која као и све друге врсте кризних догађаја и природних акцидената, на које човек не може да утиче, ставља на проверу све психолошке механизме за превладавања стреса, страха од смрти и паничних стања која се могу јавити код одређеног броја особа. Немогућност контроле ситуације, осећај беспомоћности и ''борба са невидљивим вирусом'', додатно дестабилизују човека као умно и емотивно биће.
Увођење ванредног стања у Р. Србији 15. марта 2020. године указује на озбиљност са којом се приступило светској епидемији. Већини људи је донело и олакшање због очекивања да се епидемија ставља под контролу, али и додатну забринутост за своје здравље и здравље ближњих и суочавање са чињеницом да је реална опасност присутна и да је криза очигледна. Реаговање људи на новонасталу ситуацију има сличности са свим кризним ситуацијама, поред особености које су повезане са страхом од болести.
Фазе реаговања на кризни догађај
1. Акутна фаза – фаза шока, јавља се непосредно након објављивања стања епидемије, првих случајева заражених корона вирусом или сазнања да смо и сами изложени претњи да будемо заражени и да ћемо можда морати у изолацију и/или на озбиљније лечење. Ова фаза траје обично дан или највише два.
2. Фаза порицања и потиштености – када особа још не може да прихвати да је криза присутна, да може да оболи или да је и сама оболела и да ће морати да уложи озбиљне напоре да стање превазиђе. Јавља се неверица и потиштеност, али и свест о неопходности примене свих мера изолације и/или лечења. Ова фаза обично траје до седам дана од почетка кризе.
3. Фаза узнемирености и анксиозности - јавља се недељу дана након догађаја и може трајати од неколико недеља до неколико месеци. Присутан је читав спектар осећања, од узнемирености, љутње, беса, страха до панике и паничних напада. И ако особа није заражена корона вирусом, осећај социјалне изолованости, ограничености кретања, немогућност упражњавања хобија, неизвесност када ће се све завршити, условљава јављање наведених осећања које може довести и до тежих облика депресије. У овој фази, ако су реакције особе интензивне, неопходно је упућивање надлежном психологу/психијатру и примена адекватних медицинских процедура.
4. Фаза опоравка и стабилизације - зависи од тога да ли је и како особа прошла кроз претходне фазе, а посебно да ли је, на који начин и у којој мери била у трећој фази. У овој фази особа се опоравила од психолошког шока због кризног догађаја, психички стабилизовла уз употребу личних капацитета за превазилажење кризе и уз помоћ мреже социјалне подршке, коју је током читавог претходног периода посредним контактом добијала.
Трајање кризе
Код већине особа, које нису заражене вирусом, јавиће се на самом почетку епидемиолошке кризе шок и неверица да су појединци и нација жртва епидемије. Трајање кризе услед епидемије корона вируса зависиће од саме особе, њене структуре личности, отпорности на стрес и раније усвојених механизама превазилажења кризних догађаја. Најчешће трајање кризе је од четири до шест недеља, а код критичних случајева криза се може продужити до самог окончања епидемије.
Психолошка прва помоћ и самопомоћ у ситуацији епидемије корона вируса
- Информисати се само на званичним, правим изворима информација о току епидемије.
- С обзиром да ова врста кризне ситуације може да се превазиђе искључиво смањењем контаката са другим особама, а у крајњем самоизолацијом и изолацијом, директна помоћ других људи, значајних и блиских особа је често искључена, што кризу чини тежом и захтевнијом. Стога је потребно након првобитног стања шока, направити план могућих ''акција'' током периода изолације.
- Уместо директних контаката са родбином, пријатељима, колегама, обезбедити виртуелне контакте (путем интернета) и то са особама које могу да утичу позитивно, да охрабре и умире оног ко је у изолацији.
- У случају кућне изолације, планирати физичке и интелектуалне послове који су дуго одлагани (сређивање библиотеке, гледање серија, филмова и емисија за које раније нисте имали времена, читање књига, виртуелне посете музејима итд).
- Бити позитиван у телефонским контактима са другима, неговати хумор и добру комуникацију, уз подсећање да криза мора проћи и да не траје вечно.
- Поштовати дневну рутину и, ако здравствено стање то дозвољава, вежбати.
- Научити вежбе физичке и менталне релаксације и вежбе дисања.
- У случају психичке дестабилизације потражити психолошку помоћ стручног лица путем SOS телефона, а по потреби и директну психијатријску и психолошку помоћ.
Кратак водич за понашање у кризним ситуацијама
Шта нам се дешава у кризи?
Долази до привременог губитка психолошке равнотеже, који настаје услед неког стресног, опасног или трауматског догађаја (рат, епидемија заразних болести, елементарне непогоде као што су земљотреси, поплаве; губитак блиске особе...). До тада уобичајени механизми превладавања тешких ситуација престају да функционишу. Другачије речено, НОРМАЛНА особа нашла се у НЕНОРМАЛНИМ околностима.
Како се осећамо у кризи?
Сваки човек, као и свака криза, прича су за себе. Али најчешће, у почетку се јављају шок, неверица, љутња. Осећај побеђености, узнемиреност, страх, паника. Све то прате емоције безнадежности, дезоријентисаност и општа несигурност. Осећамо се као кормилари који више немају контролу над својим бродом.
На телесном плану, могу се јавити и следеће манифестације:
- поремећаји спавања (буђење ноћу, несаница, ноћне море)
- губитак апетита или прекомерна употреба хране
- главобоље, мучнина, пробавне сметње.
Колико траје криза?
Иако има и дужих криза, оне најчешће трају од 4 до 6 недеља.
Добра вест за вас – све што вам се догађа тренутно, проћи ће! Губитак равнотеже увек је и могућност успостављања нове!
Како помоћи себи?
Најважније је знати – НИСТЕ САМИ!!! Око вас су људи који вам могу помоћи подршком, слушањем ваше приче, провођењем времена са вама. То могу бити ваше комшије, пријатељи, колеге, рођаци...Ту су и људи професионалци које не познајете, али вам они итекако могу помоћи. Можете помоћи и сами себи! Док вас мука не натера, не можете некад ни знати колико сте јаки!
После првобитног стања шока, уместо да паничите, поставите себи питања:
„Шта ја могу да учиним у овој ситуацији?“
„Како могу да помогнем себи?“
„Од кога могу да затражим помоћ?“
Увек је боља АКЦИЈА уместо панике! Не заборавите – НИСТЕ САМИ! Увек можете да затражите помоћ професионалаца!
Присетите се неких ранијих ситуација које су изгледале нерешиве, а ипак сте их савладали. Сетите се шта сте тада урадили, како сте се осећали када сте проблем ипак савладали. Сетите се других људи (својих познаника, пријатеља, рођака, колега) који су били у немогућим ситуацијама а ипак су их решили!
Охрабрите себе позитивним размишљањем и ставовима. Не заборавите – живот је борба!
Разговарајте са неким ко вам је близак о томе како се осећате, кроз шта пролазите. Можете бележити своје мисли и емоције и видећете како се мењају из дана у дан.
НЕМОЈТЕ НИКАДА постављати себи питање „Зашто баш ја?“, „Зашто се баш мени то дешава?“, „Чиме сам ја то заслужио?“ нити пак констатовати „Немам среће, таква ми је судбина“. Таквим питањима будите негативне емоције и негативне мисли и одузимате себи драгоцену енергију, која ће вам бити потребна да се борите са новонасталом ситуацијом.
Покушајте ипак да негујете ОПТИМИЗАМ колико год ситуација била тешка. Ситуацију не можете да промените али можете да промените свој став према њој!
Када затражити помоћ?
Увек када не можете сами да „прорадите“ све оно што вам се дешава.
Корисна ће вам увек бити помоћ оптимистичних, позитивних пријатеља, чланова породице, комшија. Оно што вам је најпотребније су ПОДРШКА и СИГУРНОСТ.
Ту су наравно и стручњаци, професионалци који ће вам својим стручним саветима пружити неопходну психолошку помоћ.
Шта је најважније за прву психолошку помоћ у кризи?
- Давање преко потребне подршке
- Стварање осећаја да нисмо сами у кризи
- Охрабривање за испољавање осећања
- Помоћ у структурисању свакодневне рутине да би се повратило осећање контроле над сопственим понашањем и животом
-
-
Корисни линкови:
- Психолошки аспекти и последице корона вируса (Ковид-19) и савети за очување менталног здравља, http://www.psiholog.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id=131
- Пандемија корона вируса (Ковид-19) и пружање психолошке подршке на првој линији, http://www.psiholog.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id=130
- Како се носити са стресом и изолацијом, http://www.psiholog.mod.gov.rs/arhiva.php?kat=3
- Како задржати смиреност у тешким временима у радном окружењу, http://www.psiholog.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id=132
- Како родитељи могу помоћи деци у време епидемије, http://www.psiholog.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id=133
- Живот са корона вирусом након укидања ванредног стања, http://www.psiholog.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id=135- Управљање стресом, http://www.psiholog.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id=112