Психолошки аспекти и последице корона вируса (Ковид-19) и савети за очување менталног здравља

 
(преузето уз допуштење са https://www.redcross.org.rs)

Након појаве првих информација о вирусу COVID-19 крајем 2019. године у Кини и његовог даљег ширења у другим земљама, дошло је до већег ангажовања стручњака, доносилаца одлука, медија, али и опште популације. Корона вирус је у средишту пажње сваког појединца, породице и радних колектива у нашој земљи и широм света.

Како се понашамо

Као и у другим кризним ситуацијама и овде смо суочени са различитим понашањем људи. Један део грађана се понаша у складу са препорукама и информацијама које добијају од релевантних институција и захваљујући том понашању штите и себе и друге и не чине штету. Али постоје и грађани који се оглушују о препоруке, водећи се мишљу “неће то мене”, или се воде логиком „само да се ја и моја породица заштитимо, други нека мисле на себе“. Оваква неодговорност може довести до тога да и себе и друге доведете у здравствени ризик.

Да би се смањио ризик неопходно је да сваки појединац буде одговоран и да се понаша у складу са саветима који штите здравље.




Уобичајене емоционалне реакције људи у суочавању са епидемијом

 

Појава новог корона вируса представља нову ситуацију за све. Многи детаљи још увек нису познати, па је могуће да ситуација неизвесности и немогућности контроле код људи појачава доживљај опасности и страх за сопствено здравље и здравље своје породице и најближих. Страх је нормална реакција у оваквим ситуацијама. Страх може бити реакција на стварну или претпостављену претњу. Поред страха код неких људи јавља се и паника, интензиван, односно јак и преплављујући доживљај страха, који смањује способност рационалног одговора на ситуацију.

Управо у ситуацији са корона вирусом наш страх није само одраз стварног ризика који је утемељен на научним, епидемиолошким подацима, већ је наше понашање у највећој мери вођено личним доживљајем ризика и опасности. Што мање знамо о одређеној претњи, све више расте страх и осећај неизвесности, те прецењујемо опасности од нових ризика, па се често понашамо ирационално у жељи да повратимо контролу над ситуацијом, не водећи рачуна о другима (куповина залиха, гомилање хране и заштитних средстава, заборављајући да уколико други немају дезинфекциона средства и сами смо такође под ризиком иако исте имамо).

О паници и о страху у овој ситуацији још увек немамо довољно података, а нема ни пуно истраживања о утицају заразних и инфективних болести на ментално здравље, али можемо да закључимо на основу понашања и емоционалних реакција људи да ова ситуација утиче и на ментално здравље и да је потребно водити рачуна о добробити свих појединаца.

 

У свакој епидемији људи се осећају уплашено и забринуто. Уобичајени одговори оних који су погођени епидемијом (директно и индиректно) укључују:

  • - Страх да се не разболе и умру.
  • - Избегавање приближавања здравственим установама због страха од инфекције док са друге стране осећају неке тегобе и имају потребу за здравственом заштитом.
  • - Страх од губитка средстава за живот, немогућности рада током изолације и страх од отпуштања са посла.
  • - Страх од социјалне искључености/ смештања у карантин (изолацију) може да доведе до стигме повезане са болешћу (нпр. негативан став према особама које потичу или за које се сматра да су из погођених подручја).
  • -  Осећање немоћи да заштите вољене и страха од губитка вољених због вируса.
  • - Страх да морају да се због карантина/ изолације одвоје од својих вољених и својих неговатеља и уобичајене рутине.
  • Страх за то ко ће бити са њиховом децом ако буду у изолацији или ко ће бринути о њиховим остарелим родитељима. Одбијање бриге о малолетницима без пратње и особама које живе са инвалидитетом или старијим особама због страха од инфекције, ако су родитељи или старатељи одведени у карантин.
  • - Осећање беспомоћности, досаде, усамљености и депресије због изолованости.
  • - Страх од поновног проживљавања искуства претходне епидемије.

  • Посебни стресни фактори који утичу на понашање и емоционалне реакције код епидемије корона вируса ковид-19:

  • Погрешно тумачење уобичајених симптома других здравствених проблема (грозница) и страх да су се заразили корона вирусом.
    - Брига и страх родитеља да ће њихова деца бити сама без подршке уколико се они разболе и буду у изолацији.

    - Ризик од погоршања физичког и менталног здравља рањивих категорија становништва (старије особе и особе са инвалидитетом и хроничним болестима), ако су њихова деца, старатељи или неговатељи смештени у карантин.

Како се носити са страхом у овом случају?

  • - Пратите само информације које су проверене и дате од стране надлежних институција.
  • - Прилагодите своје понашање и поштујте препоруке стручњака које смањују ризик, будите дисциплиновани и водите рачуна о себи и другима.

Савети за унапређење менталног здравља

  • · Имајте у виду да да већина људи који оболе од корона вируса ковид-19 има само благе симптоме.

    ·  Помозите људима који су можда рањивији на корона вирус, као што су старији грађани и они са хроничним болестима или инвалидитетом. 

    · Пратите вести о корона вирусу, а најпровереније и најкорисније информације можете пронаћи на званичним сајтовима Министарства здравља РС, института и завода за јавно здравље или, за оне који знају енглески, на сајту Светске здравствене организације. Корисни линкови https://covid19.rs/, https://www.zdravlje.gov.rs/,http://www.batut.org.rs/,https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019).

    · Комуницирајте са породицом, децом и родитељима. Социјална изолација је за њих најважнија у овом тренутку. Разговарајте са старим родитељима, поделите са њима важне информације и препоруке за понашање у овој ситуацији и чињеницу да је за њихово здравље и добробит најважније придржавање основних препорука које су напред наведене. Истакните колико је значајно да се држе званичних препорука и помозите им у набавци и куповини и обављању других обавеза. 

    · Комуницирајте више са својом децом и покажите им својим примером како да се понашају. Ваша деца такође могу да осећају страх, она посматрају ваше понашање и осећања како би се прилагодила ситуацији.. Важно је да родитељи разговарају са својом децом о начинима понашања и самозаштите, али и да током боравка у кући не одустају од одређене рутине и распореда. Такође је препорука да се донекле ограничи гледање и конзумирање медија, како би се страхови боље држали под контролом. Помозите деци да структуришу време. Научите их неким новим вештинама или друшвеним играма, које могу да им буду забавне.

    · Добросуседска помоћ: Покушајте да се организујете у својој згради или улици да помогнете старијим особама (посебно онима који живе сами) уз мере опреза и предострожности (држање удаљености, без руковања, ношење маске). Може се десити да старије особе које живе у вашој близини нису укључене у активности заједнице, нити добијају подршку од институција, па ви представљате њихову једину подршку. Покушајте да се договорите у оквиру кућног савета да помогнете око куповине, плаћања рачуна или шетања кућних љубимаца. Будите солидарни.

    · Останите повезани. Одржавајте контакте и дружите се преко друштвених мрежа - то вам може помоћи да смањите ниво стреса, да поделите осећања са другима и да вам врати осећај нормалног функционисања, без повећања ризика од заразе. Можете направити Skype, Viber и WhatsApp групе са породицом, пријатељима, комшијама и рођацима. Можете да одржавате ове везе разговарајући телефоном, преко sms порука или разговарајући са људима преко интернет платформи и друштвених медија. Слободно поделите корисне информације које пронађете на званичним владиним wеб страницама са својим пријатељима и породицом. То ће им помоћи да се носе са сопственом стрепњом и бригама.

    · Организације Црвеног крста могу са својим старијим корисницима и старијим волонтерима да покрену програм тзв. телефонски круг, који је нека врста психосоцијалне подршке. У овом кругу планира се da учествује до 15 особа и једна особа из Црвеног крста, у исто време, тако да свака особа зна када да очекује позив. Волонтер из Црвеног крста почиње круг и позове прву старију особу, прва старија особа позове другу и тако до последње која има задатак да позове Црвени крст и да каже да ли је неком потребна некаква помоћ. Појединачни разговор не треба да буде дужи од 15 минута.

    · Појединци који осећају велику нервозу, дуготрајну тугу или бес и друге реакције које негативно утичу на њихов посао или међуљудске однос, требало би да се да се обрате за савет и консултују са обученим и искусним стручњаком из области менталног здравља, који им могу помоћи у томе како да се носе са екстремним стресом.

    ·  Будите одговорни, савесни и солидарни и пратите званична упутства.

    · Направите план тако да знате унапред шта ћете чинити ако се сами разболите или се разболи неко од особа на које се редовно ослањате, узимајући у обзир  ваше уобичајене дневне рутине. Креирање плана за вашу породицу и домаћинство може вам помоћи да заштитите своје здравље и здравље особа око себе у случају заразе у вашој породици или заједници.


    Смањење изложености зарази је посебно важно за особе са повишеним ризиком од компликација - за старије особе, особе са хроничним обољењима и са инвалидитетом.

 

Тренутно доступни подаци указују да је за старије особа двоструко већа вероватноћа да ће имати тежи облик болести коју узрокује корона вирус ковид-19, него за средовечне и млађе особе. Могуће је да је разлог томе промена у имуносистему која се дешава са годинама, па је одбрана од инфекција и болести слабија. За старије је такође вероватније да већ имају одређене здравствене проблеме који им отежавају борбу са болешћу и опоравак.

Поред тога, особе свих узраста, са или без инвалидитета, у већем су ризику да се теже разболе од болести коју узрокује корона вирус ковид-19, ако већ имају озбиљније хроничне болести, као што су болести срца, плућа, бубрега, канцера или аутоимуне болести.

Неке од активности којим се одржава добробит старијих током изолације код куће или карантина због епидемије:

 

Неке од активности којим се одржава добробит старијих током изолације код куће или карантина:

  • - Редовно се храните и узимајте терапију која вам је преписана.
  • - Пијте довољно воде (8 чаша дневно).
  • - Упражњавајте физичке вежбе које су прилагођене вашим функционалним способностима и досадашњим активностима (нпр. лаке вежбе истезања, јога, таи чи, вежбе обликовања).
  • - Упражњавајте менталне вежбе (укључујући и решавање укрштених речи).
  • - Примењујте вежбе релаксације (нпр. вежбе дисања, медитација).
  • - Одмарајте се током дана.
  • - Смањите време проведено у гледању вести на телевизији, које могу изазвати страх и анксиозност. Тражите информације из поузданих извора.
  • - Смањите време проведено у трагању за информацијама на једном до двапут дневно уместо сваког сата.
  • - Смањите време проведено у слушању разних непотврђених гласина и размишљању о њима.
  • - Читајте књиге и штампу.
  • - Покушајте да упражњавате неке хобије или да развијате своје таленте за које нисте имали времена (сликање, писање песама, прича, оригами, плетење).
  • - Редовно разговарајте са пријатељима и породицом телефоном. Направите Skype, Viber или WhatsApp групе са пријатељима, породицом, рођацима и са њима дневно комуницирајте. Имаћете осећај сигурности да неко брине за вас и осећај одговорности да ви бринете о неком.

Још неке активности које можете да радите у изолацији:

  •  - редовне активности, као што су кување, нега цвећа, шах, плетење и шивење, итд
  • - покушајте да средите старе фотографије или ваш кувар - можете га убацити у компјутер и оставити својој деци или поделити са пријатељима.
  • - за оне који користе интернет и компјутер, велики је избор активности и могућности учења нових вештина (страни језици и друго), посета музејима и културним догађајима итд.

Како бисте сачували физичко и ментално здравље важно је да вам дан буде организован и да вам време буде структурисано.



ПОШТУЈТЕ ЉУДСКУ…

 Безбедност

Трудите се да ваши поступци не наштете другим људима и да их не изложе додатним ризицима (ако сте болесни не идите на посао и у посете другима, немојте да правите залихе које су непотребне и тиме доводите у директну опасност друге особе које нису у могућности да набаве потрепштине, али и индиректно доводите и себе и своју породицу у опасност, јер ако ваш комшија ни сарадник немају дезинфекционо средство то је ризик и за вас).

 

Побрините се, најбоље што можете, да су одрасли и деца којима помажете безбедни и заштитите их од физичког или психолошког повређивања (обавезно перите руке, држите размак минимум метар и по од других, кијајте и кашљите у марамицу или рукав, користите заштитну опрему кад год је то неопходно итд).

Достојанство

Третирајте људе с поштовањем и у складу с њиховим културним и друштвеним нормама. Уколико је неко инфициран немојте га стигматизирати.

 

Права

Побрините се да људи праведно и без дискриминације имају приступ информацијама и помоћи, водећи рачуна о својој и безбедности друге особе.

Помозите људима да добију помоћ која је на располагању.

 

Делујте само у најбољем интересу сваке особе с којом ступите у контакт, водећи рачуна о препорукама како да се понашате и заштите себе и друге.

 https://www.redcross.org.rs