Живот са корона вирусом након укидања ванредног стања



Ванредно стање уведено 15. марта због епидемије корона вируса (Covid -19) је укинуто, епидемиолошке мере заштите здравља људи релаксиране, а живот се полако враћа у нормалне токове.
У овој несвакидашњој борби у којој је учествовала цела земља, припадници Министарства одбране и Војске Србије показали су се као сигуран и поуздан ослонац својим грађанима како у домену здравственог збрињавања оболелих и заражених, помоћи на обезбеђењу и контроли различитих објеката, ангажовања АБХО јединица, тако и бројних других активности. Исказана је брига и подршка за психосоцијалну добробит људи. У кризи изазваној пандемијом, психолози Министарства одбране и Војске Србије пружили су значајну психолошку подршку припадницима МО и ВС који су били у кућној изолацији, самоизоизолацији, заражени или оболели, путем већег броја телефонских линија.
Искуства и научене лекције и у овој ситуацији свакако ће нам бити од користи и за убудуће јер нити је ово прва епидемија која је представљала претњу животима и здрављу људи, нити ико са сигурношћу може тврдити да је последња.
Прилагођавање „новој нормалности“
Са престанком ванредног стања, уследили су и нови психолошки изазови. Након адаптације на ограничења излазака и контаката са људима, повратак на редовне активности сада захтева нови вид прилагођавања.
Ситуацију повратка на „старо“ стање карактерише повратак могућности слободног кретања људи и контаката, али и упозорење стручњака да је вирус, иако слабији и у мањем интензитету, и даље присутан. На једној страни постоји потреба за повратком на редовне активности, а на другој још увек присутан страх од болести, у мањој или већој мери.
Излазак из куће и повратак на радна места, одлазак деце у вртиће и дневне боравке у школама, отварање занатских радњи, ресторана, кафе барова, тржних центара и слободно кретање људи изван граница подразумева контакте који су до скоро били главна претња здрављу људи. Уз свест о томе да пандемија још увек није завршена, ова ситуација може да изазове различита стања и реакције и представља нови психолошки изазов јер су страхови од заразе, болести и немогућност контроле ситуације и даље присутни. У том смислу, могуће је да се јаве претерана брига, унутрашњи конфликти, нервоза, анксиозност, раздражљивост као и друга, интензивнија стања. Као и свака криза, и ова ситуација може да буде и прилика да сви заједно пронађемо нове адекватније модалитете понашања, примерене конкретној ситуацији.

Како даље?
  1. Важно је да и даље имамо на уму да физичко и ментално здравље можемо сачувати ослањајући се на препоруке лекара и стручњака.
  1. Прихватите чињеницу да ћемо до даљњег живети са вирусом, али и то да живот не може да стане.
  1. Реалност је и то да још увек није могуће планирати живот. Ни светски ни домаћи експерти не могу са сигурношћу предвидети ток пандемије, те покушајте да се фокусирате на „сада и овде“.
  1. Прихватите и то да ћете још неко време осећати одређену дозу страха. Страх је разумљив, нормалан и сврсисходан у овој ситуацији јер нам помаже да се одбранимо и заштитимо од евентуалних опасности. У овом случају, гони нас на опрез у виду спровођења препорука заштите, што за сада представља добру одбрану.
  1. Не морате одмах „урањати“ у све дозвољене контакте уколико осећате нелагоду. Чините то постепено, уз мере опреза које су вама прихватљиве и мислите да ће вас заштитити.
  1. Искористите увид у начин живота пре појаве пандемије, а затим и онај у доба ванредног стања, за спознају о томе каква динамика живота вама заправо одговара и шта вам је суштински важно, па је прилика да почнете да живите у складу са тим.
  1. Урадите све што можете како бисте свели могућност заразе на најмању могућу меру. На радном месту и тамо где долазите у контакт са већим бројем људи:
-          придржавајте се препорука о редовном прању руку,
-          користите дезинфекциона средстава на бази алкохола,
-          одржавајте физичку дистанцу,
-          носите маску и заштитне рукавице.  
  1. Ситуација са корона вирусом била је прилика да се истакне значај доброг имунитета, те је добар избор, уколико сте у могућности, да интензивирате своју физичку активност, одаберете неки спорт и евентуално установите здравији режим исхране.
  1. Породице са децом сада могу да буду суочене са другачијим изазовима у односу на оне током трајања ванредног стања. Сада може да буде изражена потреба деце, посебно тинејџера, за виђањем са вршњацима. Иако су вероватно већ довољно обавештени, понављајте им колико год сте у могућности, препоруке о физичком дистанцирању и ношењу маске. Поновите им да поздрављање пољупцима и руковањем није неопходно, а носи ризик од преношења инфекције. Породице са сасвим малом децом одлазак на отворене површине могу да планирају у време када су гужве на тим местима мање.
  1. Покушајте да не осећате превелику бригу што омогућавате контакте деци, али ни због тога што ви желите да се видите са пријатељима. Човек је социјално биће и своје потребе за прихватањем и подршком задовољава управо са другим људима.  Покушајте да се не осећате лоше због интензивирања контаката уколико имате потребу за њима, већ то чините уз препоручене мере.
Једноставна и готова решења за понашање ни у овој ситуацији не постоје. Људска бића су прилагодљива, те ће се највећи број људи вратити својим уобичајеним активностима релативно брзо.
Покушајте дакле да се враћате уобичајеним активностима, уз задржавање препоручених мера опреза и пронађите личну равнотежу између ове две ствари.
Уколико ипак осећате интензиван страх, панику или друга упадљива понашања, код себе или члана вашег колектива, обратите се надлежном психологу своје Команде или јединице Војске Србије, односно војноздравственој установи. Активни и пензионисани припадници МО и ВС могу се обратити и Одељењу за развој психолошке делатности Управе за кадрове Сектора за људске ресурсе путем телефона 011/3203-331 (локал 32-331), радним данима од 8.00 до 14.00 часова, или слањем дописа на мејл psiholog@mod.gov.rs.