Брига о менталном здрављу у Министарству одбране и Војсци Србије

У том смислу, знаци који би могли да упозоре на потешкоће и проблеме у свакодневном животу, у зависности од њиховог интензитета и дужине трајања, никако не би требало да се игноришу, скривају или чекају да прођу сами од себе. Они се јављају некада са поводом, а некада без видљивог и освешћеног разлога. Садашњи тренутак специфичан је и по продуженом трајању свакодневног функционисања са вирусом Covid-19, што може додатно да искомликује већ постојећа неадекватна психолошка стања код поједица.

 Важно је да сваки припадник система буде информисан и упознат да постоје многобројне могућности и начини  како да се изађе на крај, суочи и превазиђе психолошки проблем.  Ресурси постоје у самом систему.

 Оно што је један од првих корака јесте препознавање знакова  који нас упозоравају да „негде нешто шкрипи“. Неки од најчешћих могу да буду:

- свакодневна брига, страхови и узнемиреност који трају дужи период (више од месец дана),

2.      - појачана реаговања – иритабилност – чувени „кратак фитиљ“ тј.бурно реаговање и на најмању ситницу,

3.    - избегавање социјалних контаката у дужем временском периоду, јер осећамо да нам не прија друштво других људи (али не у контексту садашњег стања где се, због короне, и не препоручује физички близак контакт са бројним лицима, већ избегавање безбедне комуникације нпр. путем душтвених мрежа или телефона),

4.    -  пренаглашена честа љутња,

5.    -  упадљиво измена понашања  - коришћење веће количине алкохола и цигарета него до тада, појачано или смањено узимање хране (уколико није свесна намера да се регулише телесна тежина), превише сна или супротно - проблеми са спавањем, посезање за наркотицима…,

6.     -  осетно мања способност да изађемо на крај са свакодневним изазовима и проблемима,

7.   - одбијање прихватања реалних ситуација и понашања у складу са њима (нпр. када и поред очевидног прекомерног конзумирања алкохола, особа одбија лечење и тврди да је то „најздравији начин опуштања“ као и да нема говора о алкохолизму, или када особа негира реалну опасност од заражавања  вирусом Covid 19 и одбија препоручене мера ношења маске и физичког дистанцирања и др.),

8.     - помисао на самоубиство или убиство,

9.    -  појава физичких тегоба које се доводе у везу са психолошким стањима и др.

 Уколико постоје неки од наведених симптома, у оквиру Министарства одбране и Војске Србије, на располагању нам је:

- могућност да се обратимо психологу наше јединице,

2.     -  могућност телефонског разговора са неким од психолога из Одељења за развој психолошке делатности Сектора за људске ресурсе Управе за кадрове у Министарству одбранe 011/3203-331 (или локал 32-331)

-  писмо на мејл на адресу psiholog@mod.gov.rs у којем се може описати проблем.

 На жалост, још увек није неуобичајено да особа мисли да ће је, уколико се сазна да одлази код психолога, третирати „лудом“, „поремећеном“, „слабом“, „да нешто са њом није у реду“. Такво размишљање је у извесној мери присутно не само код појединаца у војсци већ и у широј заједници. Не мање штетне су и предрасуде о самим психолозима од којих појединци некад очекују чудо и да одмах, након једног разговора, сви њихови проблеми нестану. 

 Предрасуде о одласку код психолога нису основане, резултат су неинформисаности, може се рећи да у савремености више нису прихватљиве, а могу да буду и вишеструко штетне првенствено за самог појединца који има проблем. Поводећи се за њима и из страха од етикетирања, особа избегава да потражи подршку и помоћ благовремено и уместо релативно успешне правовремене интервенције, проблем остаје скривен, заташкан и „гурнут под тепих“ где може да нарасте у озбиљан поремећај. (као квар на зубу – уколико се оде на време када је квар мали -  поправка је релативно лака и брза, уколико се оклева и чека - квар се продубљује, бол се повећава,  поправка је тежа, скупља и дуготрајнија, а исход неизвеснији).

 Стога је  важно да када се не осећамо добро - да потражимо савет психолога.

 Како разговор са психологом може да нам помогне?

Разговор са психологом није „ћаскање“ као са било ким другим. Подразумева циљана и усмерена питања обученог лица са намером да се добије одговор о врсти проблема који нас мучи, а потом и да нас упозна са могућим начинима за њихово решавање.

Саветовалишни разговор  не мора да буде условљен постојањем проблема, већ може да буде и прилика за лични развој и рад на себи што подразумева усавршање и увежбавање начина за адекватније реаговање у многим ситуацијама, усвајање здравијих и конструктивнијих размишљања који нам могу помоћи да истражимо и пронађемо бољу верзију себе.

 Циљ психолога није да нам у свакој конкретној ситуацији каже шта да радимо, какве одлуке да доносимо или како да поступамо, већ управо да нам понуди на располагање  спектар алата, и покуша да нас обучи за њихову употребу како бисмо се убудуће сами успешно хватали у коштац са животним изазовима.

Имајмо на уму да прихватање чињенице да имамо проблем, суочавање са њим путем тражења психолошке подршке и помоћи знак је снаге, храбрости и менталног здравља!

 Личним примером охрабрићемо и себе и друге из нашег окружења да потраже здраве начине превладавања психолошких потешкоћа!