Страх и паника током пандемије
Иако већ готово годину дана живимо са вирусом COVID-19, и даље не знамо колико ће овакво стање у којем нам је живот доста измењен трајати, како ће се завршити, колико ће са људи заразити и какве ће последице имати.Иако би требало да смо данас мало више адаптирани на „нову нормалност“, него с почетка пандемије, неки од нас имају интензиван осећај беспомоћности, забринутост, анксиозност, страх за свој и живот својих ближњих, пријатеља, познаника.
Важно је да знамо да су ово потпуно нормална стања у околностима које су нас снашле.
Међутим, уколико дуже потрају, могу угрозити наше ментално здравље које нам је сада преко потребно због успешнијег превладавања актуелне претње физичком здрављу.
Када говоримо о страху, он представља нормалну, природну и физиолошку реакцију нашег организма на стварне опасности или оне које ми сами опажамо, очекујемо или претпостављамо, а на основу личне процене ризика. Страх је у овој ситуацији оправдан и помаже нам да организујемо себе и своје понашање тако да бринемо о нашем здрављу, пре свега примењујући препоручене превентивне мере – ношење маске, физичку дистанцу и хигијену руку, јер је ризик стваран и око нас је!
Паника међутим представља претеран, интензиван страх, који је резултат личне процене претње, и незгодан је јер може да нас паралише и тако нанесе више штете него користи. Неки од нас тако могу да осете убрзан рад срца и дисања, суво грло, кратак дах. Иако је ризик исти за све, ми се разликујемо према доживљају и промишљању опасности које нам прете.
„Ја ово не могу то да поднесем више“
„Није смело ово да се деси“
„Није фер!“
„Преживео сам и горе ствари, па ћу и ово“
„Није пријатна ситуација, али могу да је поднесем“
„Човечанству се дешавају епидемије, ово није прва, али ће проћи“
„Људска раса је опремљена механизмима адаптације, што је показала и историја“
Интензиван панични страх од болести и заражавања који неки од нас осећају и који нас паралише у овом случају није утемељен на чињеничном стању – истина је да чујемо да има више хиљада заражених на дневном нивоу и више десетина умрлих, и склони смо истицању те информације, али игноришемо чињеницу да већина људи прође инфекцију са благим симптомима и оздрави, да они који оболе не развију сви тешку клиничку слику, а поготово нису сви животно угрожени! Када нас преплави паника, више смо склони прихватању информација које повећавају наш страх, него оних које га умањују.
Информисање о току пандемије треба да буде континуирано, али не претерано. Умерено и довољно излагање таквим информацијама, на пример, може да се ограничи на једном дневно - увек из проверених и званичних извора.
За умиривање интензивних емотивних стања на располагању су нам и бројне технике као што је дисање (фокусирање на трајање удисаја и издисаја неколико минута), свесно и вољно концентрисање на „овде и сада“ („упошљавање“ чула - именовање боја, предмета, мириса, онога што чујемо или укуса које осећамо), прогресивна мишићна релаксација и др.
Важно је подсетити се да и други људи размишљају слично нама, да и имају сличне бриге и страховања, па је добро разменити искуства превазилажења тих стања.
Оно што можемо је да се понашамо одговорно према себи и другима, заузмемо оптимистичан став према исходу, не форсирамо катастрофична размишљања, негујемо здраве животне стилове и безбедне социјалне контакте.