Страх и паника током пандемије

Иако  већ готово годину дана живимо са вирусом COVID-19, и даље не знамо колико ће овакво стање у којем нам је живот доста измењен трајати, како ће се завршити, колико ће са људи заразити и какве ће последице имати.

 Оно што разликује садашње стање од оног од пре неколико месеци јесте то да данас сви познајемо некога ко је био заражен или је оболео од вируса. Можда смо и сами били заражени или размишљамо о томе да ли се то може поново догодити, да ли имамо антитела и др.

Иако би требало да смо данас мало више адаптирани на „нову нормалност“, него с почетка пандемије, неки од нас имају интензиван осећај беспомоћности, забринутост, анксиозност, страх за свој и живот својих ближњих, пријатеља, познаника.

Важно је да знамо да су ово  потпуно нормална стања у околностима које су нас снашле.

Међутим, уколико дуже потрају, могу угрозити наше ментално здравље које нам је сада преко потребно због успешнијег превладавања актуелне претње физичком здрављу.

Када говоримо о страху, он представља нормалну, природну и физиолошку реакцију нашег организма на стварне опасности или оне које ми сами опажамо, очекујемо или претпостављамо, а  на основу личне процене ризика. Страх је у овој ситуацији оправдан и помаже нам да организујемо себе и своје понашање тако да бринемо о нашем здрављу, пре свега примењујући препоручене превентивне мере – ношење маске, физичку дистанцу и хигијену руку, јер је ризик стваран и око нас је!

Паника међутим представља претеран, интензиван страх, који је резултат личне процене претње, и незгодан је јер може да нас паралише и тако нанесе више штете него користи. Неки од нас тако могу да осете убрзан рад срца и дисања, суво грло, кратак дах. Иако је ризик исти за све, ми се разликујемо према доживљају и промишљању опасности које нам прете.

 Мисли које нам у таквом стању не чине добро, погоршавају га и доливају уље на ватру су:

 „Ово је неиздрживо“

„Ја ово не могу то да поднесем више“

„Није смело ово да се деси“

„Није фер!“

 Уместо тога, боље ћемо се осећати и можемо се умирити ако себи кажемо:

 „Проћи ће и ово“

„Преживео сам и горе ствари, па ћу и ово“

 „Није пријатна ситуација, али могу да је поднесем“

„Човечанству се дешавају епидемије, ово није прва, али ће проћи“

„Људска раса је опремљена механизмима адаптације, што је показала и историја“

Интензиван панични страх од болести и заражавања који неки од нас осећају и који нас паралише у овом случају није утемељен на чињеничном стању – истина је да чујемо да има више хиљада заражених на дневном нивоу и више десетина умрлих, и склони смо истицању те информације, али игноришемо чињеницу да већина људи прође инфекцију са благим симптомима и оздрави, да они који оболе не развију сви тешку клиничку слику, а поготово нису сви животно угрожени! Када нас преплави паника, више смо склони прихватању  информација које повећавају наш страх, него оних које га умањују.

Информисање о току пандемије треба да буде континуирано, али не претерано. Умерено и довољно излагање таквим информацијама, на пример, може да се ограничи на једном дневно - увек из проверених и званичних извора.

 Када нас преплави страх, добро је запитати се:

 Да ли се налазимо у категорији оних који су у повећаном ризику од заразе и обољевања?

 Која су то понашања која сами можемо да применимо, а да смањимо могућност заражавања?

За умиривање интензивних емотивних стања на располагању су нам и бројне технике као што је дисање (фокусирање на трајање удисаја и издисаја неколико минута), свесно и вољно концентрисање на „овде и сада“ („упошљавање“ чула - именовање боја, предмета, мириса, онога што чујемо или укуса које осећамо), прогресивна мишићна релаксација и др.

 Неговање умереног оптимизма, као очекивања позитивних исхода у будућности, увек је добродошло Размишљајте интензивно о ономе што ћете радити кад се све ово заврши, куда ћете отпутовати, са ким ћете се видети, како ћете проводити слободно време и које циљеве ћете остварити. Ово је могуће вежбати свакодневно тако што можете писати „Када се све ово заврши, ја ћу….“. Већи оптимизам доприноси бољем менталном здрављу и може да побољша имунолошки одговор организма.

Важно је подсетити се да и други људи размишљају слично нама, да и имају сличне бриге и страховања, па је добро разменити искуства превазилажења тих стања.

 Имајмо стално на уму да не можемо променити то да ли ће се и када пандемија завршити, да ли ће нас или неког кога познајемо снаћи вирус, колико ће трајати све ово.

Оно што можемо је да се понашамо  одговорно према себи и другима, заузмемо оптимистичан став према исходу, не форсирамо катастрофична размишљања, негујемо здраве животне стилове и безбедне социјалне контакте.