СТРЕС
енгл. stress, напор, напрегнутост. Означава чиниоце, који делују стресогено на функционисање организма, и саму реакцију организма, као последицу деловања ових чинилаца. Најопштије, стрес је било који притисак околине на организам, захтев који средина поставља пред јединку, у смислу прилагођавања новонасталим условима. Стрес нарушава психофизиолошку равнотежу и изазива одбрамбену реакцију организма, познату као општи адаптациони синдром. Најпознатије стресне ситуације су сукоби у породици или на радном месту, губитак вољене особе и сл., које изазивају негативне емоције (бес, страх, тугу). Али, стресне ситуације могу бити и пријатни догађаји (добитак на лутрији, венчање, рођење детета итд.), који такође изазивају бурне афективне реакције (необуздана радост, еуфорија, раздраганост). Стрес има негативне психофизичке последице када по свом интензитету или трајању превазилази адаптивне капацитете организма да им се адекватно одупре. Дуготрајна изложеност стресу може довести до разноврсних психосоматских поремећаја (хипертензија, инфаркт миокарда, чир на желуцу и сл.). Последице стреса могу бити позитивне ако особа стекне отпорност или развије нове, конструктивне механизме за његово савладавање. За ментално здравље потребна је извесна оптимална (ни прејака, ни преслаба) количина стреса, као изазов за могућности адаптације и развој личности.