Психолошки аспекти и последице корона вируса (Ковид-19) и савети за очување менталног здравља

• - Страх да се не разболе и умру.
• - Избегавање приближавања здравственим установама због страха од инфекције док са друге стране осећају неке тегобе и имају потребу за здравственом заштитом.
• - Страх од губитка средстава за живот, немогућности рада током изолације и страх од отпуштања са посла.
• - Страх од социјалне искључености/ смештања у карантин (изолацију) може да доведе до стигме повезане са болешћу (нпр. негативан став према особама које потичу или за које се сматра да су из погођених подручја).
• -  Осећање немоћи да заштите вољене и страха од губитка вољених због вируса.
• - Страх да морају да се због карантина/ изолације одвоје од својих вољених и својих неговатеља и уобичајене рутине.
• - Страх за то ко ће бити са њиховом децом ако буду у изолацији или ко ће бринути о њиховим остарелим родитељима. Одбијање бриге о малолетницима без пратње и особама које живе са инвалидитетом или старијим особама због страха од инфекције, ако су родитељи или старатељи одведени у карантин.
• - Осећање беспомоћности, досаде, усамљености и депресије због изолованости.
• - Страх од поновног проживљавања искуства претходне епидемије.
•  
• Посебни стресни фактори који утичу на понашање и емоционалне реакције код епидемије корона вируса ковид-19:
•  
• - Погрешно тумачење уобичајених симптома других здравствених проблема (грозница) и страх да су се заразили корона вирусом.
  - Брига и страх родитеља да ће њихова деца бити сама без подршке уколико се они разболе и буду у изолацији.
  - Ризик од погоршања физичког и менталног здравља рањивих категорија становништва (старије особе и особе са инвалидитетом и хроничним болестима), ако су њихова деца, старатељи или неговатељи смештени у карантин.

• - Пратите само информације које су проверене и дате од стране надлежних институција.
• - Прилагодите своје понашање и поштујте препоруке стручњака које смањују ризик, будите дисциплиновани и водите рачуна о себи и другима.

• · Имајте у виду да да већина људи који оболе од корона вируса ковид-19 има само благе симптоме.
  ·  Помозите људима који су можда рањивији на корона вирус, као што су старији грађани и они са хроничним болестима или инвалидитетом. 
  · Пратите вести о корона вирусу, а најпровереније и најкорисније информације можете пронаћи на званичним сајтовима Министарства здравља РС, института и завода за јавно здравље или, за оне који знају енглески, на сајту Светске здравствене организације. Корисни линкови https://covid19.rs/, https://www.zdravlje.gov.rs/,http://www.batut.org.rs/,https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019).
  · Комуницирајте са породицом, децом и родитељима. Социјална изолација је за њих најважнија у овом тренутку. Разговарајте са старим родитељима, поделите са њима важне информације и препоруке за понашање у овој ситуацији и чињеницу да је за њихово здравље и добробит најважније придржавање основних препорука које су напред наведене. Истакните колико је значајно да се држе званичних препорука и помозите им у набавци и куповини и обављању других обавеза. 
  · Комуницирајте више са својом децом и покажите им својим примером како да се понашају. Ваша деца такође могу да осећају страх, она посматрају ваше понашање и осећања како би се прилагодила ситуацији.. Важно је да родитељи разговарају са својом децом о начинима понашања и самозаштите, али и да током боравка у кући не одустају од одређене рутине и распореда. Такође је препорука да се донекле ограничи гледање и конзумирање медија, како би се страхови боље држали под контролом. Помозите деци да структуришу време. Научите их неким новим вештинама или друшвеним играма, које могу да им буду забавне.
  · Добросуседска помоћ: Покушајте да се организујете у својој згради или улици да помогнете старијим особама (посебно онима који живе сами) уз мере опреза и предострожности (држање удаљености, без руковања, ношење маске). Може се десити да старије особе које живе у вашој близини нису укључене у активности заједнице, нити добијају подршку од институција, па ви представљате њихову једину подршку. Покушајте да се договорите у оквиру кућног савета да помогнете око куповине, плаћања рачуна или шетања кућних љубимаца. Будите солидарни.
  · Останите повезани. Одржавајте контакте и дружите се преко друштвених мрежа - то вам може помоћи да смањите ниво стреса, да поделите осећања са другима и да вам врати осећај нормалног функционисања, без повећања ризика од заразе. Можете направити Skype, Viber и WhatsApp групе са породицом, пријатељима, комшијама и рођацима. Можете да одржавате ове везе разговарајући телефоном, преко sms порука или разговарајући са људима преко интернет платформи и друштвених медија. Слободно поделите корисне информације које пронађете на званичним владиним wеб страницама са својим пријатељима и породицом. То ће им помоћи да се носе са сопственом стрепњом и бригама.
  · Организације Црвеног крста могу са својим старијим корисницима и старијим волонтерима да покрену програм тзв. телефонски круг, који је нека врста психосоцијалне подршке. У овом кругу планира се da учествује до 15 особа и једна особа из Црвеног крста, у исто време, тако да свака особа зна када да очекује позив. Волонтер из Црвеног крста почиње круг и позове прву старију особу, прва старија особа позове другу и тако до последње која има задатак да позове Црвени крст и да каже да ли је неком потребна некаква помоћ. Појединачни разговор не треба да буде дужи од 15 минута.
  · Појединци који осећају велику нервозу, дуготрајну тугу или бес и друге реакције које негативно утичу на њихов посао или међуљудске однос, требало би да се да се обрате за савет и консултују са обученим и искусним стручњаком из области менталног здравља, који им могу помоћи у томе како да се носе са екстремним стресом.
  ·  Будите одговорни, савесни и солидарни и пратите званична упутства.
  · Направите план тако да знате унапред шта ћете чинити ако се сами разболите или се разболи неко од особа на које се редовно ослањате, узимајући у обзир  ваше уобичајене дневне рутине. Креирање плана за вашу породицу и домаћинство може вам помоћи да заштитите своје здравље и здравље особа око себе у случају заразе у вашој породици или заједници.
  
  Смањење изложености зарази је посебно важно за особе са повишеним ризиком од компликација - за старије особе, особе са хроничним обољењима и са инвалидитетом.

• - Редовно се храните и узимајте терапију која вам је преписана.
• - Пијте довољно воде (8 чаша дневно).
• - Упражњавајте физичке вежбе које су прилагођене вашим функционалним способностима и досадашњим активностима (нпр. лаке вежбе истезања, јога, таи чи, вежбе обликовања).
• - Упражњавајте менталне вежбе (укључујући и решавање укрштених речи).
• - Примењујте вежбе релаксације (нпр. вежбе дисања, медитација).
• - Одмарајте се током дана.
• - Смањите време проведено у гледању вести на телевизији, које могу изазвати страх и анксиозност. Тражите информације из поузданих извора.
• - Смањите време проведено у трагању за информацијама на једном до двапут дневно уместо сваког сата.
• - Смањите време проведено у слушању разних непотврђених гласина и размишљању о њима.
• - Читајте књиге и штампу.
• - Покушајте да упражњавате неке хобије или да развијате своје таленте за које нисте имали времена (сликање, писање песама, прича, оригами, плетење).
• - Редовно разговарајте са пријатељима и породицом телефоном. Направите Skype, Viber или WhatsApp групе са пријатељима, породицом, рођацима и са њима дневно комуницирајте. Имаћете осећај сигурности да неко брине за вас и осећај одговорности да ви бринете о неком.

•  - редовне активности, као што су кување, нега цвећа, шах, плетење и шивење, итд
• - покушајте да средите старе фотографије или ваш кувар - можете га убацити у компјутер и оставити својој деци или поделити са пријатељима.
• - за оне који користе интернет и компјутер, велики је избор активности и могућности учења нових вештина (страни језици и друго), посета музејима и културним догађајима итд.