Психолошка селекција представља поступак у којем се из веће групе кандидата за неки посао бирају они који су најпогоднији по својим психолошким карактеристкама. У ту сврху психолози употребљавају стандардизоване мерне инструменте - тестове способности, упитнике, скале процене, инвентаре личности и различите врсте интервјуа, ситуационих и пројективних тестова. Најчешће су у употреби две групе инструмената: тестови интелектуалних способности и тестови личности, а они се комбинију са интервјуом.

На основу постигнућа кандидата на тестовима интелектуалних способности закључујемо о томе колико је особа брза у решавању проблема, колико добро разуме различите ситуације, догађаје итд. Са друге стране, тестови личности дају информацију о базичним својствима особе, односно о њеним трајним особинама, што нам даје могућност да предвидимо понашање особе у одређеној ситуацији или околностима будућег радног окружења. У директном контакту са кандидатом, током интервјуа, проверавају се и други аспекти личности, од којих је мотивација за посао један од најзначајнијих.
 
Психолошка процена припадника војске у сврху селекције први пут је обављена током Првог светског рата у војсци САД. Још тада се јавила потреба тестирања способности људства, како би се што адекватније поделила задужења. У употреби су били тестови способности, а након завршетка рата батерије тестова су се додатно развијале, па се поље испитивања проширило и на личност. Постојала је потреба да се провери емоционална стабилност, особине личности, прилагодљивост на војнички животни стил итд. Системи професионалне селекције у савременим армијама су концептуално уједначени и у већини земаља подразумевају обавезну психолошку процену кандидата. 

Целокупна процена током професионалне селекције кандидата врши се према унапред одређеним критеријумима. Поступком анализе посла утврђује се специфичност радног места, а сходно томе и специфичности психолошког профила најпогоднијег кандидата. Резултат поступка селекције су извештаји о кандидатима. Они могу бити описни, у форми мишљења, препорука, затим квантитативни, у виду ранг листа или комбиновани.

Важност професионалне селекције за припаднике система одбране,  поред уобичајених користи у смислу радне продуктивности и задовољства послом правилно одабраних кандидата, огледа се и у безбедносном аспекту. Специфичност задатака и радног окружења, руковање оружјем и изложеност ситуацијама непосредне животне опасности, наглашавају одговорну улогу психолога да препоруче кандидате који ће најбоље обављати сложене безбедносне задатке. Са друге стране, још је одговорнија улога детектовати оне кандидате који по својим психолошким карактеристикама никако не би смели да постану припадници система одбране.