Војна психологија у Србији има традицију дугу седам деценија. Прве организационе целине у којима су радили војни психолози биле су у војном здравству, на Ваздухопловно-медицинском институту, а потом на Војномедицинској академији. Рад војних психолога у јединицама војске започео је пре три деценије.

Психологија као примењена наука била је већ после Великог рата наставни предмет на Војној академији, а касније је своју примену у војсци прво нашла у процесу селекције пилота.

1919. психологија је уведена као наставни предмет на Војној академији краљевске војске (основаној 1880.)

1931. - 1932. прва психолошка селекција ваздухопловног особља у Команди ратног ваздухопловства Југословенске војске, применом психолошких тестова (тестови интелигенције алфа и бета, испитивање психичких функција и техничке способности). Максим Агапов, руски емигрант, психометричар из Централног хигијенског завода у Београду, реализовао је обе селекције и објавио 1937. године књигу о резултатима свог рада на селекцији пилота у ратном ваздухопловству.

1946., после II светског рата, на Војној академији ЈНА, уводи се предмет Педагогија и психологија.

Професори војне психологије на ВА: Ранко Поповић, Филип Шуковић, Љуба Касагић, Звонимир Џамоња, Перо Шипка, Десимир Пајевић, Петар Костић...

Неки од истраживачких пројеката војних психолога: Организација и интеракција особина личности као чинилац образовно-васпитне успешности структуре личности питомаца КоВ и могућност предвиђања едукативне успешности (Касагић), Међуљудски односи у војним академијама ЈНА (Шипка, Касагић), Прилагођеност студената Војне академије полигонским условима обуке (Пајевић, Касагић), Психолошко-психијатријски чиниоци губитака и попуне људством у борбеним дејствима копнене војске (Костић)...

1947. успостављена је психолошка служба на неуропсихијатријском кабинету Ваздухопловно-медицинског института (ВМИ, основан 1945.). Начелник кабинета, психијатар мј Никола Станојевић, који је код проф др Зорана Бујаса (и у ЧССР и СССР) био на обуци за примену тестова у селекцији летача, подноси захтев да се запосли компетентан стручњак - психолог за дужности селекције пилота у Ратном ваздухопловству.

Први психолози на неуропсихијатријском кабинету ВМИ били су Јосип Бергер и Емилија Стрмотић, а од 1951. Живорад – Жижа Васић, који оснива Ваздухопловно-психолошку лабораторију ВМИ.

Психолози се у том периоду баве адаптацијом страних психолошких тестова, конструкцијом и стандардизацијом оригиналних батерија тестова за селекцију и класификацију, а усавршавају се у иностранству (САД, Немачка, Швајцарска, земље источног блока).

1955. основани су Психолошко-психијатријски кабинет ВМИ и Лабораторија за примењену психологију и психопатологију. Следе касније организационе промене и промене назива: Психотехнички кабинет, Психофизиолошка лабораторија, Одељење за примењену психологију и психопатологију, па самостално Одељење за психологију. ВМИ успоставља тесну сарадњу са Психолошком лабораторијом Филозофског факултета у Београду. Данас, у саставу Института за ваздухопловну медицину, постоје Кабинет за неуропсихијатрију и Кабинет за психологију, на којима раде психолози.

Први специјалиста медицинске психологије на ВМИ, неуропсихијатар др Стојан Цмелић, бави се педагошком психологијом, наставом за лекаре, едукацијом за примену Роршаховог теста личности за психијатре и психологе.

1956. прво Саветовање о примењеној психологији у ваздухопловству.

1957. основано Одељење за примењену психологију и менталну хигијену Војномедицинске академије, које постаје

1962. Институт за примењену психологију и менталну хигијену ЈНА, под руководством проф. др Бранка Свећанског.

1969. од Института су формирана два самостална одељења: Одељење за менталну хигијену (остаје при ВМА) и Одељење за психологију (касније Одељење за селекцију и класификацију људства, па Одељење за војну психологију). Први начелник Одељења за психологију била је психолог Софија Вукомановић.

Одељење за менталну хигијену спаја се са Одељењем за здравствено просвећивање ВМА и 1972. постаје Институт за менталну хигијену и здравствено просвећивање ВМА. Честе су организационе промене и трансформације Института, којим је у периоду 1972.-1981. руководио проф др Миланко Јовичевић, психолог. Институт чине три функционалне јединице: Одељење за ментално здравље, Одељење за здравствено васпитање и Диспанзер за ментално здравље (1978. диспанзер је припојен специјалистичкој Поликлиници ВМА). У том периоду рад психолога је претежно усмерен на психодијагностику.

1974. из Института се издваја Одељење за селекцију и класификацију људства, које се придодаје III Управи ГШ ЈНА и постаје Центар за класификацију и селекцију ЈНА.

1978. Одељење прелази поново у ВМА где постаје Одељење за војну психологију.

1978. започета је психолошка селекција у Институту за поморску медицину Ратне морнарице (угашен 1991.), а део делатности пренет је 2000. године на Институт за хипербаричну медицину при Команди ратне морнарице.

Два главна задатка Одељења за војну психологију била су:
- селекција и класификација регрута и кандидата за пријем у војне школе и академије, и
- научно-истраживачки рад, конструкција и стандардизација психолошких мерних инструмената за испитивање структуре личности и карактеристика регрутне популације.

Многи знаменити психолози и истраживачи у Одељењу су служили војни рок или радили у дужем периоду: Љ. Стојић, Л. Станков, П. Огњеновић, А. Фулгози, К. Момировић, Д. Макавејев, Ж. Кораћ, А. Буквић, С. Хрњица, Б. Волф, С. Фајгељ, П. Шипка, З. Џамоња...

По оствареним резултатима рада и бројним магистарским и докторским дисертацијама допринос Одељења за војну психологију оцењен је високом оценом у стручној јавности. Један од доприноса Одељења је израда методолошког упутства за селекцију и класификацију људства.

1990. формира се Институт за ментално здравље и војну психологију ВМА, спајањем Института за ментално здравље и здравствено просвећивање са Одељењем за војну психологију. Институтом руководи пук проф. др Братислав Петровић, неуропсихијатар. До оснивања Института, Одељењем за војну психологију је  руководио пук проф. др Звонимир Џамоња, психолог, а после њега начелници Одељења били су пук др Радојко Миловановић (1990.-1994.) и др Миланко Чабаркапа. Одељење за војну психологију било је организационо повезано са Заводом за превентивну медицину ВМА, а потом са Групом неуропсихијатријских клиника ВМА.

1999. године Одељење постаје Одсек за војну психологију, а Институт постаје Одељење за ментално здравље и војну психологију ВМА.

2010. године Одсек за војну психологију постаје Одсек за психолошку селекцију, са три запослена психолога.

У периоду 1957. до 1990. године војни психолози су објавили низ елабората и студија (180 радова у научним часописима), а резултате својих истраживања изнели су на бројним научно-стручним скуповима.

Резултати рада војних психолога примењени су у стратификацији формацијских места, селекцији и класификацији људства, сузбијању неприлагођеног понашања, програмирању и контроли тренинга, процењивању интелектуалних (когнитивних) способности и особина личности.

Од 1991. године, ратна догађања променила су карактер истраживања и усмерила пажњу војних психолога са психометријских на клиничке проблеме. Искуства војних психолога и психијатара на пољу ратног психотрауматизма преточена су у преко 60 (до 2000. године) научних и стручних радова, саопштених на домаћим и међународним научно-стручним скуповима. Неки од радова из тог периода објављени су у 3. књизи едиције „Стресови рата“ - издавач Институт за ментално здравље, Београд, 1992.

У организацији Института за ментално здравље и војну психологију ВМА, 1990. године одржан је стручни скуп психијатара и психолога ЈНА на тему „Стање и перспективе психијатријско-психолошке службе са освртом на селекцију кандидата за војне школе“. 1994. године одржан је симпозијум на тему „Стрес, траума, насиље и рат“. Резултат рада Одељења за војну психологију је и докторска дисертација др Миланка Чабаркапе „Психолошки фактори стреса у борбеним активностима“ (Филозофски факултет, Београд, 1996.).

1996. формиран је реферат за психологију у Управи за морал и информисање Генералштаба југословенске армије, који касније постаје Група за психологију у Управи за људске ресурсе (Ј-1) ГШ ВС.

У току агресије НАТО пакта на Југославију 1999. године, психолози су били на својим радним местима и дали свој допринос превазилажењу ратног стреса са којим су се суочили војска и становништво.

У том периоду и непосредно после војне агресије, спроведена су значајна истраживања последица психотрауме. Такође су настављена истраживања и анализе у области суицидологије и заштите менталног здравља у војсци. Осим излагања на многим домаћим и међународним конгресима и симпозијумима, радови војних психолога објављени су у разним научно-стручним часописима и у два значајна зборника: „70 година војне психијатријске службе“ (ЈП ПТТ Србија, Београд, 2002.) и „Ратна психотраума“ (Удружење бораца рата РС од 1990., Београд, 2008.).

На основу објављених радова и уџбеника, војни психолози у јединицама, у склопу психолошке превенције, реализују многе теме за обуку људства везане првенствено за заштиту менталног здравља, превенцију суицида, психологију стреса и војних колектива. Војни психолози су такође ангажовани у истраживањима Института за стратегијска истраживања (ИСИ), у пројектима на тему професионализације војске, вредносног система, мотивације за избор војног позива, ангажовања жена у војсци, психолошких аспеката успешности у војној професији и др. Избор војног позива и успешност у војној професији повезани су са психолошким концептима (афективна везаност, ауторитарност, компетенције), породичним контекстом и социопсихолошким аспектима родне равноправности. Међу објављеним публикацијама ИСИ о пројектима у којима су учествовали психолози, најновија је „На прагу зрелости – психолошки аспекти одабира војне професије“, мр Аните Ђорђевић.

У протеклој деценији одбрањено је више магистарских радова и једна докторска дисертација из области војне психологије: „Карактеристике појединца као чинилац система вредности припадника Војске Србије“, истраживачки рад др Драгане Аралгић (Филозофски факултет у Београду, 2013.).

2013. године у Сектору за људске ресурсе Министарства одбране формирано је Одељење за развој психолошке делатности, које се бави координацијом, унапређивањем и нормативним регулисањем рада психолога у систему одбране, организацијом психолошких тренинга и професионалним развојем, питањима психолошке превенције и професионалне селекције, класификације, каријерног вођења и саветовања припадника МО и ВС.

Након катастрофалних поплава у мају 2014. године, Одељење за развој психолошке делатности иницирало је пружање психолошке прве помоћи и увођење СОС линија за одрасле и децу, у сарадњи са цивилним сектором и Црвеним крстом Републике Србије.

Децембра 2014. године, на првом заједничком скупу психолога Министарства одбране и Војске Србије посвећеном развоју психолошке делатности у систему одбране, основана је Секција војних психолога при Друштву психолога Србије. Секција има за циљ да афирмише рад војних психолога у стручној јавности, да прати савремена достигнућа психолошке науке и да учествује у активностима струковне организације психолога, укључујући учешће у раду органа Друштва психолога Србије и организацији редовног годишњег научно-стручног скупа („Сабор психолога Србије“).