Постоји ли разлика између лидера и шефа? Свакако да постоји.
Лидер је неко ко планира и покушава да оствари визију, неко ко својим примером утиче на емоције и понашање многих људи, неко ко је вођа.
А шеф – сада модерно назван менаџером, руководилац, шта он ради?

Постоје четири главне активности у процесу руковођења – планирање посла, организација посла, контрола и вођење запослених.

Планирање подразумева постављање ЦИЉЕВА и одређивање начина да се они остваре.
Организација обухвата доношење одлука о томе ко ће шта радити, ко ће за шта бити одговоран, ко ће коме одговарати, како ће се објединити и ускладити активности.
Можда најизазовнији задатак је вођење – мотивисање људи да благовремено обаве све послове неопходне за остваривање свих циљева.
Оно што запослени много не воле јесте контрола, веома важна активност праћења појединачних учинака, поређењем стварних резултата са очекиваним и предузимање, на основу тога, корективних мера.

Пробајте да се сетите свог најбољег – најуспешнијег шефа! Које је особине он има (имао је)? Запишите неколико кључних!
Врло вероватно сте записали бар неку од ових особина – праведан, поштен, добар човек, особа од интегритета, веома стручан, води рачуна о својим људима, има исте критеријуме за све, не подилази својим шефовима...

У једном резимеу великог броја истраживања о вези особина личности са успешноћу и напредовањем руководилаца у великим организацијама, добијена је следећа листа особина успешних руководилаца (Gary Yukl, Руковођење у организацијама, Наклада Слап, 2008):

 Висок енергетски потенцијал и толеранција на стрес
 Самопоуздање
 Унутрашњи локус контроле
 Емоционална зрелост
 Лични интегритет
 Тежња ка моћи
 Умерено изражен мотив постигнућа
 Умерено изражена друштвеност.
Да бисмо дошли до суштине лидерства, осврнимо се прво на разлике између шефова (руководилаца) и лидера.

Шта ради шеф? Он (она) управља запосленима; користи “ЈА” у обраћању; ослања се углавном на формални ауторитет; постигнут успех свог тима приписује искључиво себи; запослени га се често плаше, а он сам подстиче такво понашање; у случају неуспеха тражи кривца за неуспех и то најчешће у другима (у запосленима), спољним условима; издаје наређења; говори шта треба да се уради.

За разлику од њега, лидер мотивише, покреће запослене; интересује се за њихов професионални развој; користи чешће “МИ” у обраћању; осим формалног има и суштински ауторитет; не шири страх међу запосленима; успех дели са својим тимом; решава проблем уместо да тражи кривца; поставља питања и слуша; показује личним примером како нешто треба да се уради.

Када се резимирају бројна теоријска разматрања и истраживања особина личности значајних за успешно лидерство, добијамо списак кључних особина лидера:
1. САМОКОНТРОЛА – познавање својих и туђих граница и вођење рачуна о томе да се оне не пређу. Добра процена и самопроцена су важне у овом процесу, као и примереност реаговања ситуацији.
2. ЕМПАТИЈА – способност да се „хода у ципелама“ друге особе, да се ситуација види из перспективе другог. То води разумевању и изградњи поверења, што је у тимовима један од пресудних фактора за квалитетно учешће запослених у достизању циљева, односно за њихову мотивацију која доводи до успеха.
3. САМОСВЕСТ – добро познавање сопствених способности, могућности, склоности у понашању, стилова доношења одлука и решавања конфликата, ограничења. Веома важна особина за вођење других, јер је први корак у упознавању (процени) других (чланова тима, запослених).
4. МОТИВАЦИЈА - добро познавање личних покретача и покретача својих запослених омогућава да се људи ефикасније покрену и реализују задатке. Неке покреће моћ, неке постигнуће само по себи, неке припадање колективу и тимске активности, неки дају приоритет личним циљевима. Лидер који то препознаје и може да подстакне људе, има добре изгледе да буде успешан вођа.
5. ДРУШТВЕНОСТ – тешко можете успешно водити људе ако не волите да будете у њиховом друштву, преферирате самосталне активности, не осећате се пријатно међу својим запосленима.
Све наведене карактеристике спадају у оно што чини емоционалну интелигенцију. За лидерство су свакако битне и способности као што су когнитивне (висока интелигенција) и, наравно, стручност и компетентност.
Као и сви други људи, лидери се рађају, али се и стварају, јер многе од наведених карактеристика и облика понашања су вештине које се могу развијати.