Психолошка селекција једна је од првих активности у историји психологије као примењене науке и у пракси се први пут спроводи у америчкој војсци још у Првом светском рату. Тако су управо војни психолози дали значајан допринос развоју психолошке науке и праксе а, захваљујући селекцији, војна психологија има стогодишњу традицију.

На нашим просторима, психолошка селекција се такође први пут обавља у војсци, у Ратном ваздухопловству Југословенске војске 1931. године, када су примењени тестови интелигенције и психичких функција.

Током развијања психолошке науке, у корак са емпиријским сазнањима, ширио се обим и значај селекције у војсци. Тако је психолошко тестирање постало обавезан део здравственог прегледа регрута за служење војног рока. Такође, због специфичности војног позива, психолошка селекција заузима значајно место у одабиру кандидата за потребе школовања у средњим војним школама и на Војној академији, као и приликом запошљавања кадра. Слична пракса присутна је у свим савременим армијама, а психолошка селекција је стандардизавана и регулисана прописима.

Педесетих година прошлог века, психолози запослени на Ваздухопловно-медицинском институту започели су рад на адаптацији страних психолошких тестова, али и на конструисању и стандардизацији оригиналних батерија тестова за селекцију и класификацију људства, користећи страна искуства и усавршавања у иностранству. Од шездесетих година прошлог века, са формирањем Одељења за психологију на Војномедицинској академији, још је интензивније настављен рад у области психолошке селекције у ЈНА. Могло би се рећи, да је у том периоду, до краја деведесетих година, читава једна генерација изврсних психометричара-психолога дала свој посебан допринос војној организацији, али и домаћој стручној психолошкој и академској јавности. Са распадом СФР Југославије, тежиште рада војних психолога пренето је на клинички терен, превасходно због потребе да се пружи помоћ психотрауматизованима и да се психолошка превенција и психолошке припреме уведу у војне јединице у сврху спречавања ванредних догађаја и јачања борбене готовости војних јединица.

Реформа система одбране и професионализација војске довеле су до низа системских промена и у области људских ресурса у нашој војсци. Од 2010. године у примени је нови модел селекције кадра, чији је битан саставни део психолошка процена когнитивних способности (интелигенције и других способности) и аспеката личности. Процес тестирања изводи се на рачунарима, након чега тим психолога са сваким кандидатом понаособ спроводи психолошки интервју и доноси оцену о компетенцијама кандидата.

Психолошка процена кандидата врши се у војноздравственим установама, на основу добијених разултата са психолошког тестирања и тимског интервјуа. Према Одлуци о спровођењу Стратегије каријерног вођења и саветовања у Републици Србији у Министарству одбране и Војсци Србије, која регулише селекцију кадра у војсци, у сврху психолошке селекције користе се когнитивна батерија тестова и мултидимензионални инвентар личности „ХЕДОНИКА“. ХЕДОНИКА је акроним за називе 8 димензија личности које упитник испитује: Х – аморални потенцијал, Е - екстраверзија, Д – дезинтеграција, О – отвореност за искуство, Н - неуротицизам, И – импулсивност, К – савесност и А – сарадљивост. Аутори наведене батерије тестова су професори са катедре за психологију Филозофског факултета у Београду, др Горан Кнежевић и др Горан Опачић. Стандардизација тестова је извршена на српској општој популацији, кандидатима за запослење у државној управи и припадницима полиције. Уз помоћ донације Краљевине Данске, батерија тестова као и лиценца за употребу софтвера за тестирање, набављена је посредством Центра за примењену психологију Друштва психолога Србије, као, до сада, једине овлашћене институције за дистрибуцију психометријских инструмената у нашој земљи.

Одлуком о спровођењу Стратегије каријерног вођења и саветовања у РС у МО и ВС („Службени војни лист“ бр. 10/12), дефинисани су критеријуми за пријем у професионалну војну службу и за школовање и усавршавање кадрова у МО и ВС. Одлуком су дефинисане, поред осталог, и процедуре психолошке селекције и психолошки профили за поједине категорије кандидата, прилагођени војној популацији.

По Одлуци, кандидати имају право жалбе на коначну листу кандидата у року од 15 (петнаест) дана од њеног објављивања (тачка 62. Одлуке). Жалба се подноси организационој јединици која је започела активност селекције. У пракси се, међутим, дешава да се кандидати жале у току и пре окончања поступка селекције, најчешће на процедуру или резултате психолошке процене и захтевају понављање поступка психолошке селекције, што није у складу са важећим прописима. Жалба на процедуре или резултате психолошке селекције није правно ваљана, већ се може уложити тек по окончању процеса селекције на коначну листу кандидата, односно на решење донето у управном поступку. Исто важи и за друге прописане активности професионалне селекције у војсци (здравствена, физичка, безбедносна процена).

Законски је регулисана обевезна психолошка процена и за друге професије и службе које су сличне војној професији по својим специфичностима и по захтеву за руковањем оружјем и муницијом, као што су полиција и службе обезбеђења лица и објеката. Процена психофизичке способности за службу, као услова за обављање војних и полицијских послова, регулисана је следећим законима:
1. Закон о војној, радној и материјалној обавези („Службени гласник Републике Србије“ бр. 88/2009 и 95/2010): у члану 14. у којем се дефинише извршење регрутне обавезе, у тачки 2. стоји да се регрутна обавеза извршава „лекарским и другим прегледима и психолошким испитивањима“;
2. Закон о полицији („Службени Гласник Републике Србије“ бр. 101/2005) у делу којим се дефинишу услови и начин заснивања радног односа, у члану 110. о посебним условима, под тачком 4. се наводи да „кандидат мора да има психофизичке способности потребне за обављање послова радног места, предвиђене актом из члана 4. став 4. овог закона, што доказује лекарским уверењем Завода за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова“.

Стратегија каријерног вођења и саветовања РС дефинише систем каријерног вођења и саветовања као најважнији инструмент управљања људским ресурсима у државном сектору. Селекција кадрова једна је од активности на којој почива систем каријерног вођења и саветовања. Савремена наука о управљању људским ресусима наглашава приступ селекцији кадрова заснован на објективној процени компетенција и потенцијала запослених, односно њихових знања, способности, вештина, мотивације и особина. У војној организацији, такође, само научно заснован систем каријерног вођења и саветовања може да обезбеди ефикасност и квалитет људских ресурса, односно висок ниво оперативне и функционалне способности за испуњавање мисија наше војске.