Брига о себи и ментално здравље
Ментално здравље одавно не посматрамо само као одсуство менталног поремећаја. Према дефиницији Светске здравствене организације, ментално здравље је стање психосоцијалног благостања појединца, који успешно остварује своје личне потенцијале, савладава стресове свакодневног живота, ради продуктивно и доприноси својој друштвеној заједници.
У већини земаља, нарочито у земљама са нижим животним стандардом, као што је Србија, здравственим службама недостају потребни кадровски и материјални ресурси за заштиту менталног здравља. Доступна средства највише се троше на специјализоване третмане и болничку негу особа оболелих од менталних болести, а у мањем обиму на интегрисани систем заштите менталног здравља. Тежиште здравственог система ипак се све више помера ка повезивању бриге о менталном здрављу са примарном здравственом заштитом, лечењем у општим болницама и развијањем комуналне службе за заштиту менталног здравља.
Унапређивање општих социоекономских услова живота становништва представља темељ за благостање појединца. На квалитет живота утичу и многи други чиниоци, сем материјалних, првенствено добри међуљудски односи и брига о здрављу.
Промоција менталног здравља не захтева много средстава а обухвата читав спектар стратегија за позитиван утицај на опште ментално благостање људи. Једна од главних стратегија је јачање личних ресурса и вештина појединаца за суочавање са животним тешкоћама.
Промоција менталног здравља у заједници захтева мултисекторску акцију и укључивање бројних државних и друштвених организација. Фокус треба да буде на промоцији менталног здравља током читавог животног циклуса, како би се осигурао здрав старт од рођења новог члана друштва и да би се спречили ментални поремећаји у одраслом добу и у старости.
Када је реч о очувању менталног здравља појединца, као што истраживања потврђују, на првом месту је брига о себи. Брига о себи је питање личне одговорности и неопходан први корак, који можемо предузети пре сваке консултације са стручњацима.
Базични принципи бриге о себи укључују здраве навике, које чине тзв. “здрав животни стил“:
- редовно и умерено физичко вежбање,
- квалитетан сан и одмор,
- редукција уноса кофеина, алкохола и никотина,
- разноврсна исхрана.
Често видимо особу која има менталне тегобе и тражи помоћ, а не доводи своје проблеме у везу са својим животним стилом, јер, ако пије превише алкохола и неумерено пуши, ако спава само пар сати дневно и трпи велики стрес у породици и на послу, онда је разумљиво да се често осећа лоше и нерасположено. Промена животног стила може да доведе до значајног побољшања менталног стања, нпр. у случајевима лакше или умерено тешке депресије, чак и без узимања антидепресива или лекова који стабилизују расположење.
Периодичне здравствене контроле важан су део превенције болести и често су регулисане у радним организацијама као обавезне. Ако тегобе трају данима или недељама, неопходно је обратити се лекару. Специјалисти за ментално здравље, психијатри, психолози и психотерапеути располажу многим савременим методама третмана и помоћи. Али, и онда када је потребно лечење, брига о себи има значајно место. Редовна физичка активност, све док је умерена, иако није замена за лек, помаже да лечење буде успешније. Многа истраживања потврђују постојање позитивног међусобног утицаја између лечења лековима, психотерапије и оног што особа сама чини за своје здравље.
Иако је доказано да психолошко саветовање и психотерапија помажу људима са емоционалним тешкоћама, још постоји велики отпор према тражењу помоћи због негативног става околине и тзв. стигме и срамоте која прати особе са менталним проблемима. Ради промоције менталног здравља важно је указивати на сву штетност предрасуда и осуде угрожених, којима су преко потребне подршка заједнице и саосећање ближњих.
Не треба заборавити још нешто што зависи од нас самих, а суштински доприноси менталном здрављу. То су здрави и квалитетни међуљудски односи, у породици, на послу и у ширем социјалном окружењу. Социјално изоловани људи не само што имају више менталних проблема, него и слабији општи имунитет, подложнији су болестима и краће живе. Људи који имају више блиских и пријатељских односа, боље подносе и најтежи стрес, што може бити пресудно за очување њиховог психофизичког здравља и општег благостања – за срећнији и дужи живот.
Унапређивање општих социоекономских услова живота становништва представља темељ за благостање појединца. На квалитет живота утичу и многи други чиниоци, сем материјалних, првенствено добри међуљудски односи и брига о здрављу.
Промоција менталног здравља не захтева много средстава а обухвата читав спектар стратегија за позитиван утицај на опште ментално благостање људи. Једна од главних стратегија је јачање личних ресурса и вештина појединаца за суочавање са животним тешкоћама.
Промоција менталног здравља у заједници захтева мултисекторску акцију и укључивање бројних државних и друштвених организација. Фокус треба да буде на промоцији менталног здравља током читавог животног циклуса, како би се осигурао здрав старт од рођења новог члана друштва и да би се спречили ментални поремећаји у одраслом добу и у старости.
Када је реч о очувању менталног здравља појединца, као што истраживања потврђују, на првом месту је брига о себи. Брига о себи је питање личне одговорности и неопходан први корак, који можемо предузети пре сваке консултације са стручњацима.
Базични принципи бриге о себи укључују здраве навике, које чине тзв. “здрав животни стил“:
- редовно и умерено физичко вежбање,
- квалитетан сан и одмор,
- редукција уноса кофеина, алкохола и никотина,
- разноврсна исхрана.
Често видимо особу која има менталне тегобе и тражи помоћ, а не доводи своје проблеме у везу са својим животним стилом, јер, ако пије превише алкохола и неумерено пуши, ако спава само пар сати дневно и трпи велики стрес у породици и на послу, онда је разумљиво да се често осећа лоше и нерасположено. Промена животног стила може да доведе до значајног побољшања менталног стања, нпр. у случајевима лакше или умерено тешке депресије, чак и без узимања антидепресива или лекова који стабилизују расположење.
Периодичне здравствене контроле важан су део превенције болести и често су регулисане у радним организацијама као обавезне. Ако тегобе трају данима или недељама, неопходно је обратити се лекару. Специјалисти за ментално здравље, психијатри, психолози и психотерапеути располажу многим савременим методама третмана и помоћи. Али, и онда када је потребно лечење, брига о себи има значајно место. Редовна физичка активност, све док је умерена, иако није замена за лек, помаже да лечење буде успешније. Многа истраживања потврђују постојање позитивног међусобног утицаја између лечења лековима, психотерапије и оног што особа сама чини за своје здравље.
Иако је доказано да психолошко саветовање и психотерапија помажу људима са емоционалним тешкоћама, још постоји велики отпор према тражењу помоћи због негативног става околине и тзв. стигме и срамоте која прати особе са менталним проблемима. Ради промоције менталног здравља важно је указивати на сву штетност предрасуда и осуде угрожених, којима су преко потребне подршка заједнице и саосећање ближњих.
Не треба заборавити још нешто што зависи од нас самих, а суштински доприноси менталном здрављу. То су здрави и квалитетни међуљудски односи, у породици, на послу и у ширем социјалном окружењу. Социјално изоловани људи не само што имају више менталних проблема, него и слабији општи имунитет, подложнији су болестима и краће живе. Људи који имају више блиских и пријатељских односа, боље подносе и најтежи стрес, што може бити пресудно за очување њиховог психофизичког здравља и општег благостања – за срећнији и дужи живот.