Данашњи свет се, према мишљењу аналитичара, налази у процесу транзиције из индустријске ере у информациону и комуникациону еру, често означаваном као друштво засновано на знању. Промене у укупном економском окружењу, потребе привреде и токови развоја нових технологија траже адекватно образоване и оспособљене појединце и нацију у целини. Савременом друштву потребна је образована и адаптибилна радна снага, која располаже социјалним компетенцијама неопходним за успешну партиципацију у друштву. Успешна организација тражи од појединаца да се брзо и лако прилагођавају променљивим потребама света око њих, али и да знају и могу да управљају тим променама. Данашња економија вреднује и тражи широка знања и вештине, флексибилност, мултидисциплинарну оспособљеност, тимски рад, решавање проблема и пројектни рад.

Према анализама на тржишту рада послодавци и лидери желе запослене који ће континуирано осавремењавати и даље усавршавати своје вештине и који ће ефективно комуницирати и радити самостално. Односно, потребни су појединци који поседују широки ранг вештина високог нивоа и способности, као што су критичко мишљење, решавање проблема, тимски рад и вештине доношења одлука, јер је свет у коме живи данашњи човек софистициран и вишезначан. Са аспекта потреба запослених , учење за запошљавање значи остваривање принципа целоживотног учења и индивидуално постизање компетенција које јачају мобилност и сигурност посла и њихову адаптивност на промене у технологијама и у новим формама организације рада.

Стратегија каријерног вођења и саветовања

У том контексту, област каријерног вођења и саветовања добија посебан значај и функцију. Национална стратегија за каријерно вођење и саветовање обезбеђује да се кључни фактори у друштву који се баве људским потенцијалом земље повежу једним документом и акционим планом у контексту доживотног образовања. Управо је каријерно вођење и саветовање један од основних инструмената развоја људских ресурса којим се постижу како образовни циљеви (побољшање ефикасности образовног система), тако и циљеви економског развоја и циљеви социјалне једнакости и укључености.

Влада Републике Србије донела је Стратегију каријерног вођења и саветовања у Републици Србији („Службени гласник РС“ бр. 16/2010; у даљем тексту: Стратегија) којом се успоставља систем каријерног вођења и саветовања у области образовања и запошљавања. Уважавајући циљеве из стратешких и реформских докумената Владе, као и других кључних носилаца друштвеног и привредног развоја, ова стратегија представља почетни корак у стратешкој и програмској концептуализацији развоја људских ресурса у Републици Србији.

Дефиниција каријерног вођења и саветовања

Каријерно вођење и саветовање има значајну улогу у спровођењу закона којима се регулишу остваривање права на образовање и запошљавање, стручно оспособљавање и усавршавање, као и обезбеђивање адекватних услова за рад.

Каријерно вођење се дефинише као низ активности које оспособљавају појединце било ког узраста, у било ком тренутку њиховог живота, да идентификују сопствене способности, компетенције и интересе, да донесу одлуке које се тичу њиховог образовања, оспособљавања и професије и да управљају токовима свог живота у области учења, рада и других области у којима могу да стекну и примене способности и компетенције.

Каријерно вођење у свету препознато је као:
- оспособљавање појединаца да планирају своје образовање, обуку и рад;
- пружање помоћи образовним институцијама да квалитетно мотивишу појединце у преузимању одговорности за властито образовање и рад;
- пружање помоћи предузећима и организацијама да мотивишу своје запослене за даље образовање, флексибилни професионални развој, управљање каријером, обучавање и проналажење адекватног радног места, као и професионалну промоцију;
- допринос развоју локалне, регионалне и националне економије кроз развој радне снаге.

Активности каријерног вођења и саветовања

Дефиниција каријерног вођења и саветовања укључује израду и доступност заинтересованима, у сваком тренутку, информација о тржишту рада, образовним могућностима, као и о могућностима запошљавања. Такође, укључује претпоставку да појединци могу добити стручну помоћ у дефинисању области у којима могу да искажу своје аспирације, интересе, компетенције, личне особине, квалификације и способности и да их доведу у везу са доступним оспособљавањем и могућностима запошљавања. У складу са оваквом дефиницијом каријерног вођења и саветовања активности каријерног вођења и саветовања у Републици Србији могу се сврстати у шест категорија:

1) каријерно информисање, пружање свих информација неопходних за планирање, постизање и одржавање запослености. Укључује и информације о занимањима, вештинама, каријерним путевима (путевима у реализацији каријере), образовним програмима и могућностима, образовним институцијама (свих врста - формалне, неформалне), владиним и невладиним програмима и услугама, перспективама послова. Ове информације сматрају се каменом темељцем каријерног вођења;
2) образовање за каријеру стиче се у образовним установама, спроводе га професори, педагози и психолози (каријерни саветници), а помаже појединцима да разумеју своје мотиве, вредности и начин како могу допринети друштву у коме живе. Обезбеђује им знања о тржишту рада и вештине које их оспособљавају да врше изборе у сфери образовања, рада и живота, да планирају каријеру и припреме се за рад.
Активности које обухватају каријерно информисање и каријерно саветовање могу бити интегрисане у предметне и наставне области у школи или се могу реализовати као посебне групне активности за ученике. За разлику од каријерног саветовања, образовање за каријеру промовише разумевање света рада кроз школске наставне програме. То се може реализовати у различитим формама у оквиру наставног процеса. То могу бити облици каријерног информисања и каријерног саветовања које наставници директно интегришу у предметне области, или стицање одређених вештина потребних за запошљавање које се организује као посебан сегмент образовног рада, који је такође укључен у школски курикулум. Посебне вештине за запошљавање могу да обухвате стицање вештина управљања каријером, прелаз из школе у област рада, итд. Оваквим школским активностима подржавају се циљеви каријерног вођења и саветовања;
3) каријерно саветовање (као ужестручна активност) помаже појединцима да разумеју властите циљеве и аспирације, сопствени идентитет, доносе одлуке утемељене на информацијама, посвете се активностима и управљају променама у својој каријери, било да су планиране или непланиране.
Најчешће се разликују три нивоа активности у управљању каријером, који су почетно каријерно планирање, учење базирано на процесу рада и активности повезивања. Почетно каријерно планирање обухвата почетну процену интересовања и компетенција, учешће у истраживању каријере и радног искуства, развој почетног CV или професионалног резимеа и развој почетног плана запошљавања. Учење базирано на раду обухвата оспособљавање директно у оквиру самог посла и признато радно искуство, затим широку област тренинга за разне области рада, менторски рад на самом послу. Активности повезивања обухватају акције којима се подстичу послодавци и синдикати да учествују у активностима каријерног саветовања, упознавање ученика и студената са могућностима и условима рада, помоћ у повезивању учења у школи и учења у самом процесу рада, повезивање ученика, студената, родитеља, послодаваца и служби за запошљавање, пружање помоћи дипломираним ученицима и студентима да пронађу одговарајући посао или додатни тренинг у самом процесу рада, праћење напретка појединца;
4) саветовање при запошљавању, помаже појединцима да разјасне непосредне циљеве запошљавања, разумеју и приступе оспособљавању за посао и стицању потребних вештина и компетенција и да науче вештине неопходне за тражење посла и задржавање запослења;
5) упућивање на посао (посредовање у запошљавању), организовање или упућивање појединаца на слободна радна места, кроз јавне институције или приватну иницијативу, сајмове запошљавања;
6) каријерно вођење и саветовање запослених, пружање помоћи и подршке запосленима како би могли да напредују у каријери, сачувају радно место и крећу се кроз тржиште рада и пружање подршке послодавцима у процесу стручног образовања запослених, када је то потреба процеса и организације рада.

Принципи каријерног вођења и саветовања

- једнаке могућности за све;
- доступност и стално обезбеђен адекватан приступ информацијама у области образовања и запошљавања;
- слобода избора професије;
- поверење и тајност, поштовање и уважавање приватности сваког појединца;
- објективност, непристрастан приступ у раду;
- видљивост (транспарентност) и флексибилност;
- одговорност ;
- уважавање потреба корисника и препознавање њихових права и одговорности;
- иновативност у начинима и облицима рада како би се одговорило на разноврсне потребе корисника;
- активно повезивање и укључивање социјалних партнера.

Систем каријерног вођења и саветовања јесте јединствени систем који се остварује у сферама образовања и запошљавања, почива на заједничким стандардима и обухвата све програме каријерног вођења и саветовања који се реализују у школским и другим институцијама.

Стандарди сваког од програма треба да обухвате исходе за сваки узрасни ниво, и то у оквиру четири следећа елемента:
- лични развој појединца;
- истраживања могућности које појединац има за учење и запошљавање;
- планирање и управљање властитом каријером;
- истраживања потреба послодаваца и могућности за обуку и стручно усавршавање запослених за потребе послодавца код којег су у радном односу или повећања могућности за запошљавање код других послодаваца.

Организациони облици каријерног вођења и саветовања могу бити
- каријерни центри у образовним установама;
- каријерни центри или службе у оквиру установа и удружења која се баве неформалним образовањем;
- у оквиру установа и институција које се баве оспособљавањем и обукама у оквиру неформалног образовања и обуке младих и одраслих;
- различити типови сервиса за каријерно вођење и саветовање одраслих - запослених и незапослених лица у оквиру привредних и других организација;
- центри за информисање и професионално саветовање у оквиру филијала Националне службе за запошљавање.

Главни корисници услуга каријерног вођења и саветовања јесу ученици, студенти, незапослени, запослени а крајњи корисници услуга каријерног вођења и саветовања јесу послодавци. Пожељно је да пут до послодаваца буде што краћи и да се након стицања одговарајућег образовања прави људи запосле на правом месту.

Услуге каријерног вођења и саветовања јесу информисање, психолошка процена радних потенцијала, саветовање, селекција и класификација.

- Информисање. Циљ информисања јесте превенција погрешног избора правца образовања или избора занимања. Реално планирање каријере утиче на смањење незапослености. Информације се односе на мрежу образовних установа, дужину школовања, образовне профиле, наставне планове и програме, актуелне информације о свету рада - занимањима, могућностима и перспективама запошљавања и развоја каријере. Обавља се непосредно и посредно путем различитих медија (разговори, радионице, брошуре, приручници, интернет, презентације, средства јавног информисања, сајмови образовања или професионалне оријентације, запошљавања итд.);

- Психолошка процена радних потенцијала. Процес психолошке процене обавља се уз помоћ мерних инструмената - тестова и упитника. Подаци добијени на овај начин могу бити драгоцени приликом саветовања, селекције или класификације. Психолошка процена радних потенцијала сем наведеног обухвата и разговор (експлоративно дијагностички интервју) ради дефинисања циља и решавања недоумице, односно проблема у вези са каријером;

- Саветовање. Циљ јесте оснаживање појединца и мотивисање за доношење утемељених одлука приликом планирања каријере (избор одговарајућег занимања, радног места, школе, факултета, додатног образовања и обуке). Приликом психолошког саветовања појединцу се предочавају начини доношења одлуке сагледавањем реалних могућности у односу на способности, особине личности, интересовања итд. Саветовања се могу комбиновати са тренинзима ради ефикаснијег прихватања активне улоге у планирању каријере;

- Селекција. Циљ јесте испитивање и процењивање кандидата за запошљавање или за укључивање у програме образовања и обука. Психолошка процена кандидата односи се на њихове способности, особине личности, мотивацију и остале аспекте битне за квалитетно обављање посла, усвајање знања и вештина. Процена се обавља на основу описа послова и радног окружења, односно програма образовања и обуке. Елиминаторног је карактера, што значи да се предлажу само кандидати који задовољавају постављене критеријуме селекције;

- Класификација. Циљ класификације јесте унапређење квалитета рада послодавца. Није елиминаторног карактера, јер се испитаници који су већ запослени код послодавца, након психолошке процене радних потенцијала, распоређују на одговарајуће послове у складу са њиховим способностима, особинама личности и осталим аспектима битним за квалитетно обављање посла.

У свакој фази каријерног развоја може се донети одлука која омогућава да се сваки појединац приватно и професионално реализује, а самим тим буде и друштвено корисно биће. Ово је веома значајно због тренда продужења животног века и активног старења. Тржиште рада је динамично, промене треба прихватити као неминовност. Са позиције појединца, те промене могу се посматрати као изазов, а не као опасност. Послодавци, приликом унапређења квалитета рада, поред инвестирања у опрему и услове рада, знатна средства улажу у едукацију запослених.


Пример програма каријерног вођења за одрасле

За успешно каријерно вођење и саветовање лица старијих од 30 година неопходно је укључити идентификовање претходног искуства, интересовања и вештина за обављање одговарајућих послова. Такође, веома је значајно појаснити систем вредности како би се идентификовали потенцијали и евентуалне слабости појединца имајући у виду информације о потребама на тржишту рада. Планирање обуке и тренинга ради освежавања старих и стицања нових, примењивих знања и вештина од великог су значаја за развој каријере и у тесној су вези са концептом доживотног учења.

Стандарди програма каријерног вођења и саветовања за одрасла лица:
- идентификација искуства, евалуација претходног искуства у односу на потенцијално коришћење у професионалном избору, интересовања, захтеве посла и друге предуслове које поставља одређени посао;
- идентификација интереса и каријерних могућности за одрасле;
- идентификација вештина које је појединац стекао радећи, бавећи се волонтерским радом и друштвеним и добровољним активностима, у оквиру својих хобија, што омогућава брже и боље разумевање захтева одређеног посла и реалнију процену будућих циљева самог појединца;
- идентификација животног стила обезбеђује да појединац буде оспособљен да диференцира и дефинише своје вредности и потребе;
- информације о образовању и оспособљавању обезбеђују и помажу појединцу да лакше и боље донесе одлуке о свом даљем образовању или оспособљавању;
- планирање професије омогућава пружање помоћи појединцу да успешно и ефикасно користи информације о професији;
- планирање доживотног образовања, оспособљавање појединца да континуирано развија планиране стратегије како би одговорио на технолошке промене, успоставио реалан став, усавршио своје вештине и смањио могућности за ограничења и тешкоће.

Спровођење Стратегије захтева Акциони план којим су дефинисане активности које треба да обезбеде остварење основног циља Стратегије - а то је успостављање и развој система каријерног вођења и саветовања. За реализацију овог циља предвиђено је остваривање четири посебна специфична циља која треба да омогуће постизање жељених резултата:

а) успостављање система каријерног вођења и саветовања;
б) развој система каријерног вођења и саветовања у образовању;
в) развој система каријерног вођења и саветовања у запошљавању;
г) континуирано промовисање каријерног вођења и саветовања.

Активности у све четири области обухватају кључне елементе успостављања и развоја система каријерног вођења и саветовања, као и све носиоце тог развоја.